Sastojak
PROPYLENE GLYCOL
Naziv / opis
Propilen glikol; 1,2-propandiol, 1,2-dihidroksipropan
Funkcija(e) ovog sastojka u kozmetičkim proizvodima
KONDICIONIRANJE KOŽE
Održava kožu u dobrom stanju
KONTROLA VISKOZNOSTI
Povećava ili smanjuje viskozitet kozmetičkih proizvoda
PARFIMIRAJUĆI
Deo parfemskih ulja i/ili aroma
RASTVARAČ
Rastvara druge supstance
SUPSTANCA KOJA ZADRŽAVA VLAGU
Čuva i zadržava vlagu u kozmetičkim proizvodima
Poreklo
Sintetički Biljni/sintetički
Pojava u kozmetici
Razni kozmetički proizvodi za nanošenje na kožu i kosu, proizvodi za negu zuba, usta i usana, kreme za sunčanje, dezodoransi
Pojava u drugim proizvodima
Aditivi za hranu (E 1520), vlažne maramice, proizvodi za čišćenje doma, medicinske masti, tablete, kapsule, sprejevi za nos, rastvori za ispiranje grla, tehnička rashladna maziva, sredstva za odmrzavanje, kočione tečnosti
Osnovne informacije o upotrebi u kozmetici
Propilenglikol je hemijski rečeno dvovalentni alkohol i bezbojna, blago uljasta, slatkog ukusa i gotovo bez mirisa tečnost koja se lako može rastvoriti u vodi. Alkoholi poput propilen glikola su, pored vode, najvažniji rastvarači za kozmetičke preparate. Propilenglikol se koristi, kao i glicerin, npr. u kremama za kožu, tonerima za lice, pastama za zube i dezodoransima uglavnom kao rastvarač, solubilizator i/ili humektant. Alkoholi su generalno hidroksi derivati alifatičnih i alicikličnih zasićenih i nezasićenih ugljovodonika. Sistematski nazivi su izvedeni od onih matičnih ugljovodonika dodavanjem završetka -ol. U zavisnosti od broja OH grupa uključenih u molekul, pominju se monohidroksilni, dvohidroksilni (dioli) ili trohidroksilni alkoholi (trioli). U zavisnosti od položaja OH grupe u molekulu razlikuju se primarni, sekundarni i tercijarni alkoholi. Sledeći alkoholi se naročito koriste kao sastojci u kozmetičkim proizvodima: Etil alkohol (etanol) i izopropil alkohol (izopropanol) kao i polivalentni alkoholi glicerin (glicerol), propilen glikol, butilen glikol, pentilen glikol i heksilen glikol. Mirisi ili mešavine mirisa se u kozmetičkoj oblasti često nazivaju "parfemskim agensima" ili "parfemskim uljima". Na kozmetičkim proizvodima deklarisani su INCI nazivom "PARFUM". To su nerazređene pojedinačne supstance ili njihove mešavine koje potiču od prirodnih sirovina ili se mogu proizvesti (polu) sintetički. Oni su polazni materijali za proizvodnju parfema, parfemske vode, toaletne vode, kolonjske vode i drugih parfimiranih kozmetičkih proizvoda. Prosečan sadržaj mirisa u parfemu iznosi 15-30%, u parfemskoj vodi 10-14%, u toaletnoj vodi 6-9%, u kolonjskoj vodi 3-5%, kao i u kremama za kožu, šamponima, sprejevima za kosu i dezodoransima približno 0,2-1 % i približno 1-3% u dezodoransu u stikovima. Parfemska ulja obuhvataju eterična ulja, smole i apsolute. Izvori su, između ostalog, cveće, lišće i stabljika, plodovi i kore voća ili koreni biljaka; drveće, trava ili bilje, iglice, smole i balzami. Koriste se samo jedinjenja izdvojena iz prirodnih proizvoda kao što su aldehidi, ketoni, estri, alkoholi itd. (geraniol, citronelal, citral, eugenol, mentol), kao i polusintetički (citronelol, geranil acetat, jonon) i sintetički mirisi ( npr. feniletil alkohol i linalol). Mirisi životinjskog porekla kao što su mošus i ambra se retko koriste.
Dodatne informacije
Za razjašnjenje sumnje na kontaktnu alergiju ova supstanca se može rutinski testirati epikutanim testom kod dermatologa.
Pripada sledećim grupama supstanci
Regulisanje kozmetike
Kozmetički sastojci podležu propisima. Imajte na umu da se van EU na kozmetičke sastojke mogu primeniti različiti propisi.