Sastojak

SODIUM BUTYLPARABEN

Naziv / opis

Butilparaben, Butil 4-hidroksibenzoat, natrijumova so

Funkcija(e) ovog sastojka u kozmetičkim proizvodima

KONZERVANS

Štiti kozmetičke proizvode od mikrobnog kvarenja

Poreklo

Sintetički

Pojava u kozmetici

U proizvodima za negu i čišćenje kože kao što su emulzije, kreme, šamponi kao i u proizvodima za stilizovanje i mnogim drugim kozmetičkim proizvodima

Pojava u drugim proizvodima

Parabeni takođe produžavaju rok trajanja lekova i određenih namirnica (kao što su salate, riba ili majonez). Kao i svi konzervansi, oni štite od mikrobiloškog kvarenja i time osiguravaju bezbednost proizvoda za potrošača.

Osnovne informacije o upotrebi u kozmetici

Konzervansi štite kozmetičke proizvode od mikrobnog kvarenja i stoga daju veliki doprinos zdravlju potrošača. Konzervansi su naročito potrebni u kozmetičkim formulacijama koje sadrže vodu, jer mikroorganizmi mogu kolonizirati i razmnožavati se u vodenom okruženju (proizvodi koji sadrže vodu). Kozmetički proizvodi često sadrži ne samo jedan konzervans, već mešavinu nekoliko konzervanasa koji istovremeno deluju protiv različitih bakterija, kvasaca ili plesni. Svaka od ovih supstanci je sveobuhvatno ispitana i procenjena joj je bezbednost (pojedinčano i u kombinaciji). Proizvođači uvek koriste samo najnižu moguću efikasnu koncentraciju u proizvodu kako bi se obezbedili optimalan rok trajanja i bezbedna primena. Parabeni su soli i estri para-hidroksibenzojeve kiseline. Kao i srodna benzojeva kiselina, imaju antimikrobni i fungicidni efekat. Iz tog razloga neki estri se dodaju kozmetici već više od 80 godina kao konzervansi. U kozmetičkim proizvodima dozvoljeni su: parahidroksibenzojeva kiselina (paraben), metil paraben, etil paraben, propil paraben, butil paraben, kao i neke njihove natrijumove, kalijumove i kalcijumove soli. U prirodi se parabeni nalaze u mnogim biljkama kao što su krastavci, šargarepa, luk, trešnje, borovnice ili jagode.

Informacije o bezbednoj upotrebi

U skladu sa Uredbom EK o kozmetici (Uredba (EC) br. 1223/2009), koja se primenjuje na celokupno tržište EU, pod konzervansima se podrazumevaju supstance čija je isključiva ili pretežna namena da inhibiraju razvoj mikroorganizama u kozmetičkom proizvodu. Prilog V Uredbe definiše supstance koje se mogu koristiti kao konzervansi u kozmetičkim proizvodima. U ovoj takozvanoj pozitivnoj listi konzervanasa definisane su maksimalne koncentracije za upotrebu ovih supstanci u kozmetičkim proizvodima, kao i dozvoljene upotrebe. Konzervansi se ispituju u pogledu toksikološke bezbednosti pre njihovog odobrenja u Aneksu V i podvrgavaju se opsežnim testovima. Proizvođači moraju iscrpnim naučnim studijama da dokažu zdravstvenu sigurnost. Sa naučne tačke gledišta, parabeni su trenutno najbolje istraženi i najbezbedniji konzervansi na tržištu. BfR (Nemački savezni institut za procenu rizika) ih klasifikuje kao bezbedne. U 2010. SCCS je pregledao koncentracije pojedinačnih parabena u kozmetičkim proizvodima i ponovo potvrdio u maju 2013. da se parabeni mogu klasifikovati kao bezbedni u koncentraciji u kojoj se koriste u kozmetičkim proizvodima. Trenutna literatura dokazuje da su parabeni u alergološkom smislu posebno niskog alergenog potencijala među konzervansima. Postoje izveštaji o alergijama, ali ako ih povežemo sa učestalošću upotrebe (mnogi proizvodi na tržištu su konzervirani sa parabenima), parabeni se mogu označiti kao alergološki neupadljivi.

Veze ka naučnim recenzijama

Mišljenje SCCS-a (2013) o bezbednosti propil i butil parabena

Dokument o stavu BfR-a (2011) o upotrebi parabena u kozmetičkim proizvodima

Mišljenje SCCS (2010) o bezbednosti parabena kao konzervansa u kozmetici

Mišljenje SCCS-a (2021) o bezbednosti propilparabena

Zašto je supstanca predmet rasprave?

Za parabene se sumnja da su endokrini disruptori. Činjenice: Bezbednost upotrebe parabena dozvoljenih u kozmetici, koji su konzervansi koji se veoma dobro podnose u kozmetičkim proizvodima, nadaleko je ocenjena od strane brojnih stručnih komisija (evropskih, američkih, holandskih i dr.) (2, 3 i 4). Utvrđeno je da parabeni imaju nisku estrogensku aktivnost in vitro (odnosi se na studije ili eksperimente sprovedene u test sistemima kao što su ćelijske kulture, kulture tkiva ili bakterije, a ne na životinjama) koja je značajno niža (više od 1000 puta) od fiziološkog referentnog hormona (estradiol). Rezultati in vivo (studije ili eksperimenti sprovedeni na netaknutim organizmima sisara) su neubedljivi, ali ne podržavaju sumnju na aktivnost endokrinog poremećaja. Dodatno, podaci o apsorpciji kože sugerišu da su parabeni sa kraćim bočnim lancima manje bioraspoloživi i da imaju slabiju endokrinu aktivnost. Jedini parabeni koji se koriste u kozmetici imaju bočne lance koji sadrže 1 do 4 atoma ugljenika: metilparaben < etilparaben < propilparaben < butilparaben). Zbog toga se bezbednost u upotrebi parabena analizira za svaku supstancu pojedinačno. Butilparaben, metilparaben i propilparaben su među 28 supstanci za koje se sumnja da su endokrini disruptori, a koje evropski stručnjaci ponovo procenjuju kako bi analizirali sve nove podatke o njihovoj potencijalnoj endokrinoj aktivnosti. Propilparaben je već procenjen i smatra se bezbednim za upotrebu pri niskim koncentracijama u kojima se koristi u kozmetici. Procena je teška jer su in vivo rezultati neubedljivi (1). Dalje studije su u toku na evropskom nivou kako bi se ovo pitanje definitivno razjasnilo. Treba napomenuti da su dovoljno osetljivi in vitro testovi identifikovali endokrinu aktivnost sastojaka soje (izoflavona), dok naučni i regulatorni stručnjaci nisu izrazili zabrinutost u pogledu bezbednosti kada je uzimanje hrane na bazi soje u pitanju. Bezbednost parabena je procenjena primenom najdrastičnijeg scenarija („najgori scenario“, tj. najveće vrednosti izlaganja i apsorpcije kože se uzimaju u obzir pored najniže vrednosti doze bez efekta). Stručnjaci (evropski i američki) smatraju parabene bezbednim za upotrebu u kozmetičkim proizvodima u dozvoljenim koncentracijama. Zaključak: Kao i svi konzervansi, parabeni su strogo regulisani evropskim propisima. Nekoliko stručnih komisija smatra da su parabeni koji su trenutno dozvoljeni u kozmetičkim proizvodima bezbedni za upotrebu. Dodatne studije na evropskom nivou su u toku kako bi se definitivno odlučilo o njihovom potencijalnom karakteru endokrinog poremećaja. Izvori: (1) In vitro podaci omogućavaju da se identifikuje mehanizam delovanja. Da bi se saznalo da li ovaj mehanizam utiče na živi organizam, sprovode se in vivo studije. (2) Mišljenja Evropskog naučnog komiteta za bezbednost potrošača a. SCCP/0873/05: https:// ec.europa.eu/health/ph_risk/committees/04_sccp/docs/sccp_o_019.pdf b. Prošireno mišljenje o parabenima, kozmetici ispod pazuha i raku dojke, SCCP/0874/05: http://www.alegesanatos.ro/dbimg/files/Parabens.pdf c. SCCP/1017/06: https:// ec.europa.eu/health/ph_risk/committees/04_sccp/docs/sccp_o_074.pdf d. SCCP/1183/08: https: //ec.europa.eu/health/archive/ph_risk/committees/04_sccp/docs/sccp_o_138.pdf e. SCCS/1348/10: https://ec.europa.eu/health/sites/health/files/scientific_committees/consumer_safety/docs/sccs_o_041.pdf f. „Pojašnjenje mišljenja SCCS/1348/10 u svetlu danske klauzule o zaštitnim merama zabrane upotrebe parabena u kozmetičkim proizvodima namenjenim deci mlađoj od tri godine“, SCCS/1446/11: https://ec.europa.eu/health/sites/ health/files/scientific_committees/consumer_safety/docs/sccs_o_069.pdf g. SCCS/1514/13: https://ec. europa.eu/health/scientific_committees/consumer_safety/docs/sccs_o_132.pdf (3) Pregled kozmetičkih sastojaka (CIR): Izmenjena procena bezbednosti parabena koji se koriste u kozmetici (2020): https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/32723119/ (4) Nacionalni institut za javno zdravlje i životnu sredinu (RIVM izveštaj 2017-0028): Izloženost i toksičnost metil-, etil- i propil parabena (https://vvv.rivm.nl/bibliotheek/rapporten/2017-0028.html

Dodatne informacije

Za razjašnjenje sumnje na kontaktnu alergiju ova supstanca se može rutinski testirati epikutanim testom kod dermatologa.

Pripada sledećim grupama supstanci

Konzervansi

Regulisanje kozmetike

Kozmetički sastojci podležu propisima. Imajte na umu da se van EU na kozmetičke sastojke mogu primeniti različiti propisi.

Razumevanje vaše kozmetike

Kako se kozmetika u Evropi održava bezbednom?

Strogi zakoni osiguravaju da kozmetika i proizvodi za ličnu negu koji se prodaju u Evropskoj uniji budu bezbedni za upotrebu. Kompanije, nacionalni i evropski regulatorni organi dele odgovornost za bezbednost kozmetičkih proizvoda.

Šta treba da znam o endokrinim disruptorima?

Za neke sastojke koji se koriste u kozmetičkim proizvodima se tvrdi da su „endokrini disruptori“ zato što imaju potencijal da oponašaju neka svojstva naših hormona. Samo zato što nešto ima potencijal da oponaša hormon ne znači da će poremetiti naš endokrini sistem. Mnoge supstance, uključujući prirodne, oponašaju hormone, ali se pokazalo da vrlo malo njih, a to su uglavnom moćni lekovi, izazivaju poremećaj endokrinog sistema. Rigorozne procene bezbednosti proizvoda od strane kvalifikovanih naučnih stručnjaka, koje su kompanije zakonski obavezne da sprovedu pokrivaju sve potencijalne rizike, uključujući i potencijalne endokrine poremećaje.

Da li je kozmetika testirana na životinjama? Ne!

U Evropskoj uniji je testiranje kozmetike na životinjama u potpunosti zabranjeno od 2013. Tokom poslednjih 30 godina, mnogo pre nego što je zabrana testiranja životinja stupila na snagu, industrija kozmetike i lične nege je ulagala u istraživanje i razvoj kako bi bila pionir u razvoju alternativa alatima za testiranje na životinjama u cilju procene bezbednosti kozmetičkih sastojaka i proizvoda.

Šta je sa alergenima u kozmetici?

Mnoge supstance, prirodne ili veštačke, imaju potencijal da izazovu alergijsku reakciju. Alergijska reakcija se javlja kada imuni sistem osobe reaguje na supstance koje su bezopasne za većinu ljudi. Supstanca koja izaziva alergijsku reakciju naziva se alergen. Kozmetički proizvodi i proizvodi za ličnu negu mogu da sadrže sastojke koji mogu biti alergeni za neke ljude. To ne znači da proizvod nije bezbedan za druge ljude.

Baza podataka

Kozmetika je ljudima važna i igra značajnu ulogu u našem svakodnevnom životu. Evropski potrošači u proseku koriste preko sedam različitih kozmetičkih proizvoda dnevno. A vi? Sasvim je prirodno da želite da saznate više o sastojcima u tim proizvodima.

U digitalnom svetu u kojem živimo, preplavljeni smo informacijama o kozmetici. Međutim, teško je znati koje su među njima pouzdane. COSMILE Europe je evropska baza podataka kozmetičkih sastojaka koja nudi pouzdane, proverene i naučno podržane informacije o skoro 30.000 sastojaka koji se koriste u kozmetici.

Ova baza podataka će vam pomoći da razumete zašto se određeni sastojci nalaze u vašim kozmetičkim proizvodima; koja svojstva imaju i još mnogo toga. Baza podataka je trenutno dostupna na četrnaest jezika, a uskoro će ih biti još.

Pretraži bazu podataka