STEARIC ACID

Naziv / opis

Stearinska kiselina; oktadekanoinska kiselina

---

Funkcija(e) ovog sastojka u kozmetičkim proizvodima

MIRIS

Pojačava miris proizvoda i/ili parfImiše kožu

POVRŠINSKI AKTIVNO SREDSTVO (EMULZIFIKACIJA)

Omogućava formiranje fino dispergovanih mešavina ulja i vode (emulzije)

POVRŠINSKI AKTIVNO SREDSTVO (ČIŠĆENJE)

Površinski aktivno sredstvo za čišćenje kože, kose i/ili zuba

STABILIZACIJA EMULZIJE

Podržava formiranje emulzije i poboljšava stabilnost proizvoda

VRAĆANJE LIPIDA

Vraća lipide u kosu ili u gornje slojeve kože

ČIŠĆENJE

Čisti kožu, kosu ili zube

---

Poreklo

Životinjski/sintetički/biljni

---

Pojava u kozmetici

U mnogim emulzijama i proizvodima za čišćenje kože i kose

---

Pojava u drugim proizvodima

Početni materijal za proizvodnju različitih tenzida i aditiva u automobilskoj i farmaceutskoj industriji; takođe u prehrambenim proizvodima (aditiv E 570)

---

Osnovne informacije o upotrebi u kozmetici

Stearinska kiselina je zasićena karboksilna i/ili masna kiselina. Njene soli i estri se nazivaju stearati. Stearinska kiselina se može dobiti saponifikacijom iz biljnih i životinjskih ulja i masti. Mast se kuva zajedno sa kaustičnom sodom i hidrolizuje (odvaja) u glicerin i natrijumove soli masnih kiselina (sapun). Ove soli masnih kiselina se dejstvom mineralnih kiselina pretvaraju nazad u slobodne masne kiseline. Pošto masti u većini slučajeva sadrže mešavinu različitih estara glicerina iz različitih masnih kiselina, proizvodi saponifikacije moraju se odvojiti kompleksnom destilacijom ili nastaviti da se koriste kao smeša. Mirisi ili mešavine mirisa se u kozmetičkoj oblasti često nazivaju "parfemskim agensima" ili "parfemskim uljima". Na kozmetičkim proizvodima deklarisani su INCI nazivom "PARFUM". To su nerazređene pojedinačne supstance ili njihove mešavine koje potiču od prirodnih sirovina ili se mogu proizvesti (polu) sintetički. Oni su polazni materijali za proizvodnju parfema, parfemske vode, toaletne vode, kolonjske vode i drugih parfimiranih kozmetičkih proizvoda. Prosečan sadržaj mirisa u parfemu iznosi 15-30%, u parfemskoj vodi 10-14%, u toaletnoj vodi 6-9%, u kolonjskoj vodi 3-5%, kao i u kremama za kožu, šamponima, sprejevima za kosu i dezodoransima približno 0,2-1 % i približno 1-3% u dezodoransu u stikovima. Parfemska ulja obuhvataju eterična ulja, smole i apsolute. Izvori su, između ostalog, cveće, lišće i stabljika, plodovi i kore voća ili koreni biljaka; drveće, trava ili bilje, iglice, smole i balzami. Koriste se samo jedinjenja izdvojena iz prirodnih proizvoda kao što su aldehidi, ketoni, estri, alkoholi itd. (geraniol, citronelal, citral, eugenol, mentol), kao i polusintetički (citronelol, geranil acetat, jonon) i sintetički mirisi ( npr. feniletil alkohol i linalol). Mirisi životinjskog porekla kao što su mošus i ambra se retko koriste. Surfaktanti su takozvane sastojci detergenata i imaju veliki značaj u kozmetici za čišćenje kože i kose. Surfaktanti su supstance koje na osnovu svoje molekulske strukture mogu da smanje površinski napon tečnosti. Na ovaj način je moguće da se dve supstance koje se zapravo ne mešaju, kao što su ulje i voda, mogu fino izmešati. Zbog svojih svojstava, surfaktanti imaju mnogostruku primenu u kozmetici: mogu da čiste, proizvode penu i deluju kao emulgatori i mešaju supstance jednu sa drugom. U šamponima, gelovima za tuširanje i sapunima, surfaktanti se, na primer, koriste za ispiranje čestica masti i čvrstih čestica vodom sa tela. Surfaktanti se takođe koriste u pastama za zube. Tokom pranja zuba oni obezbeđuju brzo i potpuno rastvaranje i distribuciju paste u ustima. Surfaktanti koji se koriste u kozmetičkim proizvodima prvenstveno se proizvode sintetički na bazi biljnih sirovina. Surfaktanti se često kombinuju kako bi podjednako ispunili sve željene zahteve na najbolji mogući način – poput rastvaranja čvrste supstance i stvaranja pene u kombinaciji sa dobrom tolerancijom kože. Kroz veštu kombinaciju surfaktanata – posmatranih nezavisno – sa nepovoljnom podnošljivošću kože, ali veoma dobrim svojstvom uklanjanja prljavštine sa veoma blagim surfaktantom koji štiti kožu, dobija se proizvod sa dobrim svojstvima čišćenja i takođe dobrom tolerancijom kože. Emulgatori se često koriste u kozmetici kao pomoćne supstance. Oni omogućavaju da se komponente koje se zapravo ne mešaju, poput ulja i vode, dovedu u trajno stabilnu emulziju. Na ovaj način i vodeni i masni sastojci za negu i aktivni sastojci mogu da se koriste u jednom istom proizvodu u kozmetici. Emulgatori to mogu da urade jer se njihovi molekuli sastoje od lipofilnog i hidrofilnog dela. Na ovaj način mogu da smanje međufaznu napetost koja zapravo postoji između dve nekompatibilne supstance poput masti i vode. Emulgatori se, tačnije, koriste za kreme, losione i sredstva za čišćenje. Međutim, trenutno su emulgatori više od samo pomoćnih supstanci koji održavaju emulziju stabilnom. Estri masnih kiselina na bazi šećera, lecitina ili glicerin monodistearata doprinose, na primer, poboljšanju ravnoteže vlage u koži i stoga se smatraju aktivnim sastojcima u kozmetičkom proizvodu.

---

Pripada sledećim grupama supstanci

---

Regulisanje kozmetike

Kozmetički sastojci podležu propisima. Imajte na umu da se van EU na kozmetičke sastojke mogu primeniti različiti propisi.