Sastojak
BENZOPHENONE-1
Naziv / opis
2,4-dihidroksibenzofenon
Funkcija(e) ovog sastojka u kozmetičkim proizvodima
PARFIMIRAJUĆI
Deo parfemskih ulja i/ili aroma
STABILIZATOR SVETLA
Zaštita kozmetičkog proizvoda od uticaja svetlosti
UV APSORBER
Štiti kozmetički proizvod od oštećenja izazvanih UV svetlom
Poreklo
Sintetički
Pojava u kozmetici
Kao UV apsorber za zaštitu npr. mirisa, boja i sastojaka osetljivih na svetlost u proizvodima kao što su parfemi i sapuni i za zaštitu plastične ambalaže od UV zračenja
Pojava u drugim proizvodima
Kao razvijač fotografija u aplikacijama za UV očvršćavanje (kao što su mastila i premazi u štamparskoj industriji)
Osnovne informacije o upotrebi u kozmetici
Mirisi ili mešavine mirisa se u kozmetičkoj oblasti često nazivaju "parfemskim agensima" ili "parfemskim uljima". Na kozmetičkim proizvodima deklarisani su INCI nazivom "PARFUM". To su nerazređene pojedinačne supstance ili njihove mešavine koje potiču od prirodnih sirovina ili se mogu proizvesti (polu) sintetički. Oni su polazni materijali za proizvodnju parfema, parfemske vode, toaletne vode, kolonjske vode i drugih parfimiranih kozmetičkih proizvoda. Prosečan sadržaj mirisa u parfemu iznosi 15-30%, u parfemskoj vodi 10-14%, u toaletnoj vodi 6-9%, u kolonjskoj vodi 3-5%, kao i u kremama za kožu, šamponima, sprejevima za kosu i dezodoransima približno 0,2-1 % i približno 1-3% u dezodoransu u stikovima. Parfemska ulja obuhvataju eterična ulja, smole i apsolute. Izvori su, između ostalog, cveće, lišće i stabljika, plodovi i kore voća ili koreni biljaka; drveće, trava ili bilje, iglice, smole i balzami. Koriste se samo jedinjenja izdvojena iz prirodnih proizvoda kao što su aldehidi, ketoni, estri, alkoholi itd. (geraniol, citronelal, citral, eugenol, mentol), kao i polusintetički (citronelol, geranil acetat, jonon) i sintetički mirisi ( npr. feniletil alkohol i linalol). Mirisi životinjskog porekla kao što su mošus i ambra se retko koriste.
Zašto je supstanca predmet rasprave?
Za benzofenon-1 i benzofenon-2 se sumnja da su endokrini disruptori. Takođe se sumnja da zagađuju površinske vode i da ugrožavaju vodene organizme. Činjenice: Prema in vitro studijama, benzofenon-1 i benzofenon-2 mogu imati neke efekte na estrogene i androgene. Veruje se da benzofenon-2 takođe utiče na osu štitaste žlezde. Međutim, in vivo podaci su nedovoljni da potvrde ili opovrgnu njihovu endokrinu aktivnost. Nove evaluacije su u toku. Uravnotežena naučna procena ne bi trebalo da se zasniva samo na in vitro dokazima o endokrinoj aktivnosti, već bi trebalo da uzme u obzir i potencijal i izloženost ljudi u uslovima kozmetičke upotrebe. Treba napomenuti da su dovoljno osetljivi in vitro testovi identifikovali endokrinu aktivnost sastojaka soje (izoflavoni), dok naučni i regulatorni stručnjaci nisu izrazili zabrinutost u pogledu bezbednosti uzimanja hrane na bazi soje. Zaključak: Ove supstance se retko, ako ikada, koriste u kozmetičkim proizvodima. Potrebne su dalje studije da bi se potvrdila ili opovrgla karakterizacija benzofenona-1 i benzofenona-2 koji narušava endokrini sistem. Što se tiče životne sredine, benzofenon-1 je biorazgradiv i akumulira se vrlo malo u vodenim organizmima. Nema dostupnih podataka o životnoj sredini za benzofenon-2.
Pripada sledećim grupama supstanci
Regulisanje kozmetike
Kozmetički sastojci podležu propisima. Imajte na umu da se van EU na kozmetičke sastojke mogu primeniti različiti propisi.