Sastojak

SYNTHETIC WAX

Naziv / opis

Sintetički vosak (ugljovodonični vosak)

Funkcija(e) ovog sastojka u kozmetičkim proizvodima

ABRAZIVNO

Uklanja zubni plak ili prljavštinu sa površine kože kroz efekat brušenja/poliranja

KONTROLA VISKOZNOSTI

Povećava ili smanjuje viskozitet kozmetičkih proizvoda

MIRIS

Pojačava miris proizvoda i/ili parfImiše kožu

PARFIMIRAJUĆI

Deo parfemskih ulja i/ili aroma

STABILIZACIJA EMULZIJE

Podržava formiranje emulzije i poboljšava stabilnost proizvoda

VEZIVANJE

Osigurava koheziju praškastih proizvoda

Poreklo

Sintetički mineralno/sintetičko

Osnovne informacije o upotrebi u kozmetici

Sintetički vosak je prečišćeni, čvrsti parafin. Mineralni voskovi imaju svojstva da stvaraju film kao i hidrofobna (vodoodbojna) svojstva u kozmetičkim proizvodima i podstiču stvaranje sjaja na koži (npr. u ruževima). Oni takođe služe kao pojačivač konzistencije u kremama i štite kožu od gubitka vlage. Parafini koji se koriste u kozmetici su visoko prečišćeni, dobro se tolerišu i ne izazivaju iritacije kože. Mirisi ili mešavine mirisa se u kozmetičkoj oblasti često nazivaju "parfemskim agensima" ili "parfemskim uljima". Na kozmetičkim proizvodima deklarisani su INCI nazivom "PARFUM". To su nerazređene pojedinačne supstance ili njihove mešavine koje potiču od prirodnih sirovina ili se mogu proizvesti (polu) sintetički. Oni su polazni materijali za proizvodnju parfema, parfemske vode, toaletne vode, kolonjske vode i drugih parfimiranih kozmetičkih proizvoda. Prosečan sadržaj mirisa u parfemu iznosi 15-30%, u parfemskoj vodi 10-14%, u toaletnoj vodi 6-9%, u kolonjskoj vodi 3-5%, kao i u kremama za kožu, šamponima, sprejevima za kosu i dezodoransima približno 0,2-1 % i približno 1-3% u dezodoransu u stikovima. Parfemska ulja obuhvataju eterična ulja, smole i apsolute. Izvori su, između ostalog, cveće, lišće i stabljika, plodovi i kore voća ili koreni biljaka; drveće, trava ili bilje, iglice, smole i balzami. Koriste se samo jedinjenja izdvojena iz prirodnih proizvoda kao što su aldehidi, ketoni, estri, alkoholi itd. (geraniol, citronelal, citral, eugenol, mentol), kao i polusintetički (citronelol, geranil acetat, jonon) i sintetički mirisi ( npr. feniletil alkohol i linalol). Mirisi životinjskog porekla kao što su mošus i ambra se retko koriste.

Informacije o bezbednoj upotrebi

Procena nemačkog saveznog instituta za procenu rizika (BfR) o bezbednosti mineralnih ulja u kozmetici

Zašto je supstanca predmet rasprave?

Mineralna ulja su optužena da formiraju nepropusni film na površini kože. Udruženja potrošača su postavila pitanje potencijalnog prisustva nepoželjnih jedinjenja u mineralnim uljima. Činjenice: Mineralna ulja su u kozmetici poznata kao okluzivna. To ne znači da guše kožu (koja ne diše), već da formiraju film na površini kože koji ograničava gubitak vode, što ih svrstava u kategoriju hidratantnih sredstava. Ne začepljuju pore i ne uzrokuju nedostatke na koži. Termin mineralno ulje obuhvata širok spektar sastojaka čije karakteristike (struktura, viskozitet itd.) variraju, ali se svi sastoje od ugljovodonika poznatih kao „zasićeni“. Mineralna ulja koja se koriste u kozmetici su rafinisana do visokog, farmaceutskog stepena čistoće (1). Mineralna ulja koja se koriste u proizvodima za usne su dovoljno bezbedna da se unesu u organizam(2). Mineralna ulja ne prodiru kroz kožnu barijeru; inertna su i savršeno se tolerišu, što ih čini dobrim saveznikom ranjive kože. Zaključak: Mineralna ulja su veoma dobro poznati kozmetički sastojci i veoma su bezbedna za upotrebu (1), kako na koži tako i na usnama. Kriterijumi čistoće koji se zahtevaju u kozmetici ograničavaju prisustvo nepoželjnih jedinjenja na minimum, bez ikakvog rizika po zdravlje (2). Činjenica da ne prodiru kroz kožnu barijeru kao i njihova okluzivna priroda su prednosti u nezi najnežnije kože. Koriste se čak i u medicinskim sredinama za lečenje oštećene kože (opekotine, rane). Izvori: (1) Bundesinstitut fur Risikobevertung (BFR): Visoko rafinisana mineralna ulja u kozmetici: Zdravstveni rizici se ne očekuju prema trenutnim saznanjima, 2018: https ://mobil.bfr.bund.de/cm/349/highli-refined-mineral-oils-in-cosmetics-health-risks-are-not-to-be-expected-according-to-current-knowledge.pdf (2) COSMETICS EUROPE: Mineralni ugljovodonici u kozmetičkim proizvodima za negu usana, 2018: https://cosmeticseurope.eu/download/N08vNnB0TUhMbVpvKmlkVk9UZzdvZz09">https://cosmeticseurope.eu"> eu/download/N08vNnB0TUhMbVpvKmlkVk9UZzdvZz09

Pripada sledećim grupama supstanci

Abrazivi / Abrazivna sredstva / Sredstva za poliranje

Parfemi / Mirisi

Sredstva za zgušnjavanje / regulatori konzistencije

Stabilizatori

Veziva

Regulisanje kozmetike

Kozmetički sastojci podležu propisima. Imajte na umu da se van EU na kozmetičke sastojke mogu primeniti različiti propisi.

Razumevanje vaše kozmetike

Kako se kozmetika u Evropi održava bezbednom?

Strogi zakoni osiguravaju da kozmetika i proizvodi za ličnu negu koji se prodaju u Evropskoj uniji budu bezbedni za upotrebu. Kompanije, nacionalni i evropski regulatorni organi dele odgovornost za bezbednost kozmetičkih proizvoda.

Šta treba da znam o endokrinim disruptorima?

Za neke sastojke koji se koriste u kozmetičkim proizvodima se tvrdi da su „endokrini disruptori“ zato što imaju potencijal da oponašaju neka svojstva naših hormona. Samo zato što nešto ima potencijal da oponaša hormon ne znači da će poremetiti naš endokrini sistem. Mnoge supstance, uključujući prirodne, oponašaju hormone, ali se pokazalo da vrlo malo njih, a to su uglavnom moćni lekovi, izazivaju poremećaj endokrinog sistema. Rigorozne procene bezbednosti proizvoda od strane kvalifikovanih naučnih stručnjaka, koje su kompanije zakonski obavezne da sprovedu pokrivaju sve potencijalne rizike, uključujući i potencijalne endokrine poremećaje.

Da li je kozmetika testirana na životinjama? Ne!

U Evropskoj uniji je testiranje kozmetike na životinjama u potpunosti zabranjeno od 2013. Tokom poslednjih 30 godina, mnogo pre nego što je zabrana testiranja životinja stupila na snagu, industrija kozmetike i lične nege je ulagala u istraživanje i razvoj kako bi bila pionir u razvoju alternativa alatima za testiranje na životinjama u cilju procene bezbednosti kozmetičkih sastojaka i proizvoda.

Šta je sa alergenima u kozmetici?

Mnoge supstance, prirodne ili veštačke, imaju potencijal da izazovu alergijsku reakciju. Alergijska reakcija se javlja kada imuni sistem osobe reaguje na supstance koje su bezopasne za većinu ljudi. Supstanca koja izaziva alergijsku reakciju naziva se alergen. Kozmetički proizvodi i proizvodi za ličnu negu mogu da sadrže sastojke koji mogu biti alergeni za neke ljude. To ne znači da proizvod nije bezbedan za druge ljude.

Baza podataka

Kozmetika je ljudima važna i igra značajnu ulogu u našem svakodnevnom životu. Evropski potrošači u proseku koriste preko sedam različitih kozmetičkih proizvoda dnevno. A vi? Sasvim je prirodno da želite da saznate više o sastojcima u tim proizvodima.

U digitalnom svetu u kojem živimo, preplavljeni smo informacijama o kozmetici. Međutim, teško je znati koje su među njima pouzdane. COSMILE Europe je evropska baza podataka kozmetičkih sastojaka koja nudi pouzdane, proverene i naučno podržane informacije o skoro 30.000 sastojaka koji se koriste u kozmetici.

Ova baza podataka će vam pomoći da razumete zašto se određeni sastojci nalaze u vašim kozmetičkim proizvodima; koja svojstva imaju i još mnogo toga. Baza podataka je trenutno dostupna na četrnaest jezika, a uskoro će ih biti još.

Pretraži bazu podataka