BENZYL ALCOHOL

Naziv / opis

Benzil alkohol

---

Funkcija(e) ovog sastojka u kozmetičkim proizvodima

KONTROLA VISKOZNOSTI

Povećava ili smanjuje viskozitet kozmetičkih proizvoda

KONZERVANS

Štiti kozmetičke proizvode od mikrobnog kvarenja

MIRIS

Pojačava miris proizvoda i/ili parfImiše kožu

RASTVARAČ

Rastvara druge supstance

---

Poreklo

Sintetički/biljni (Informacije mogu isključivo odražavati status pri početnom unosu ovog sastojka u relevantni INCI rečnik; tehnološki napredak je možda dodao nove proizvodne opcije zasnovane na supstancama različitog porekla)

---

Pojava u kozmetici

Parfemi, toaletne vode, losioni posle brijanja, razna parfimisana kozmetika

---

Pojava u drugim proizvodima

Lekovi i medicinska sredstva, pekarski i konditorski proizvodi, želatin, alkoholna pića, sredstva za uklanjanje boje, ubrzavanje razvoja, karbonski papir, šelak, mastilo

---

Osnovne informacije o upotrebi u kozmetici

Botanički miris i aroma benzil alkohola je prirodni sastojak mnogih esencijalnih ulja, tačnije mirisnih biljaka kao što su ilang-ilang, tuberoza, jasmin i šeboj. Benzil alkohol se takođe nalazi u pravom ružinom ulju, u cvetovima zumbula i kasije, kao i u mirisu Robinije pseudo-akacije. Benzil alkohol se takođe nalazi u različitim aromatičnim balzamima (peru balzam, tolu balzam, stiraks). Prema Uredbi EU o kozmetičkim proizvodima, ovaj sastojak mora biti pojedinačno naveden na etiketi kozmetičkog proizvoda. Za više informacija o zahtevima za označavanje alergena u mirisnim komponentama, pogledajte deo Informacije o bezbednoj upotrebi. Mirisi ili mešavine mirisa se u kozmetičkoj oblasti često nazivaju "parfemskim agensima" ili "parfemskim uljima". Na kozmetičkim proizvodima deklarisani su INCI nazivom "PARFUM". To su nerazređene pojedinačne supstance ili njihove mešavine koje potiču od prirodnih sirovina ili se mogu proizvesti (polu) sintetički. Oni su polazni materijali za proizvodnju parfema, parfemske vode, toaletne vode, kolonjske vode i drugih parfimiranih kozmetičkih proizvoda. Prosečan sadržaj mirisa u parfemu iznosi 15-30%, u parfemskoj vodi 10-14%, u toaletnoj vodi 6-9%, u kolonjskoj vodi 3-5%, kao i u kremama za kožu, šamponima, sprejevima za kosu i dezodoransima približno 0,2-1 % i približno 1-3% u dezodoransu u stikovima. Parfemska ulja obuhvataju eterična ulja, smole i apsolute. Izvori su, između ostalog, cveće, lišće i stabljika, plodovi i kore voća ili koreni biljaka; drveće, trava ili bilje, iglice, smole i balzami. Koriste se jedinjenja izdvojena iz prirodnih proizvoda kao što su aldehidi, ketoni, estri, alkoholi itd. (geraniol, citronelal, citral, eugenol, mentol). Polusintetički (citronelol, geranil acetat, jonon) i sintetički mirisi ( npr. feniletil alkohol i linalol) se takođe koriste. Mirisi životinjskog porekla kao što su mošus i ambra se retko koriste. Konzervansi štite kozmetičke proizvode od mikrobnog kvarenja i stoga daju veliki doprinos zdravlju potrošača. Konzervansi su naročito potrebni u kozmetičkim formulacijama koje sadrže vodu, jer mikroorganizmi mogu kolonizirati i razmnožavati se u vodenom okruženju (proizvodi koji sadrže vodu). Kozmetički proizvodi često sadrži ne samo jedan konzervans, već mešavinu nekoliko konzervanasa koji istovremeno deluju protiv različitih bakterija, kvasaca ili plesni. Svaka od ovih supstanci je sveobuhvatno ispitana i procenjena joj je bezbednost (pojedinčano i u kombinaciji). Proizvođači uvek koriste samo najnižu moguću efikasnu koncentraciju u proizvodu kako bi se obezbedili optimalan rok trajanja i bezbedna primena.

---

Informacije o bezbednoj upotrebi

Neki kozmetički sastojci mogu delovati kao alergeni na određene ljude. To ne znači da je sastojak nebezbedan za sve; to jednostavno znači da ljudi koji znaju da su alergični na određenu supstancu treba da izbegavaju proizvode koji je sadrže. Da bi podržali ove potrošače u EU, proizvođači pojedinačno ističu prisustvo potencijalnih mirisnih alergena na etiketama proizvoda. Ovo omogućava ljudima koji znaju za svoje alergije na mirise, da brzo uoče i izbegnu sastojke koji mogu izazvati reakciju. Lista mirisnih alergena, koji moraju biti označeni imenom na kozmetičkom proizvodu definisana je u Aneksu III Uredbe EU o kozmetičkim proizvodima (CPR). Takvo obeležavanje je neophodno kada je supstanca prisutna u proizvodu iznad 0,01% za proizvode koji se ispiraju i 0,001% za proizvode koji se ne ispiraju. U skladu sa najnovijim izmenama CPR-a, od 31. jula 2026. godine proizvođači kozmetike će obeležavati 81, umesto 24, mirisna alergena koji se koriste u proizvodima koji se plasiraju na tržište EU. Proizvodi koji su već na tržištu, a još uvek ne ispunjavaju najnovije zahteve za označavanje, moraju se rasprodati do 31. jula 2028. godine. Promena zahteva za označavanje ne odražava nikakvu promenu u bezbednosti proizvoda ili njihovih formulacija, koje su već usklađene sa strogim bezbednosnim zahtevima EU. Svrha ažuriranog označavanja je da se osetljivim potrošačima pruže informacije o prisustvu dodatnih mirisnih alergena, omogućavajući im da donose informisane odluke i lako identifikuju supstance na koje bi mogli biti alergični. Testiranje na alergije na mirise Ako se sumnja na alergiju na mirise, lekari obično počinju jednostavnim testom na koži koji se naziva test na maloj površini kože. Male količine uobičajenih kontaktnih alergena - uključujući dve standardne mešavine mirisa (tzv. mešavina mirisa 1 i 2) - stavljaju se na flastere i nanose na kožu na leđima pacijenta. Flasteri ostaju oko dva dana. Nakon što se flasteri uklone, lekar proverava kožu da bi video da li se pojavljuju alergijske reakcije slične ekcemu. Ovo pomaže da se utvrdi da li je koža reagovala na bilo koju od testiranih supstanci. Dve mešavine mirisa koje se koriste u ovom testu obuhvataju 14 sastojaka koji već podležu obavezi da moraju biti označeni na kozmetičkim proizvodima. Ako neko reaguje na jednu od mešavina, lekar će zatim odvojeno testirati pojedinačne sastojke da bi otkrio koja specifična supstanca izaziva alergiju. Prema velikoj evropskoj studiji, oko 2% populacije pati od kontaktne alergije na najmanje jedan miris, pri čemu žene obolevaju dva puta češće nego muškarci. Ako postoji početna sumnja na alergiju na miris, alergolog može da izvrši epikutani test sa dve standardizovane serije mirisa (tzv. mešavine mirisa 1 i 2). S tim u vezi, sumnjivi alergeni se fiksiraju flasterom u trajanju od dva dana u male šupljine na koži leđa. Posmatra se da li se u testiranom polju razvija reakcija sa crvenilom i upalom kože, odnosno ekcem. Dve test serije alergenih mirisa omogućavaju identifikaciju opšte senzibilizacije na mirise u 70 do 80% slučajeva. Zbog delimično veoma niske koncentracije pojedinačnih mirisa u kozmetici, granična koncentracija koja izaziva kontaktnu alergijsku reakciju supstance naspram one kod koje postoji senzibilizacija u mnogim slučajevima nije dostignuta u uslovima primene, posebno za proizvode koji se ispiraju nakon upotrebe. U slučaju pozitivne reakcije testa na mešavinu mirisa, obavezno je ponovo testirati pojedinačne komponente mešavine. Tek tada je moguće precizno navesti supstance na koje je osoba alergična. Ova supstanca je izričito odobrena i/ili podložna ograničenju kao rezultat unosa u Aneks III Uredbe o kozmetici EC nakon procene Naučnog komiteta za bezbednost potrošača Komisije EU (SCCS). Ograničenja se mogu odnositi npr. na kriterijume čistoće, maksimalnu koncentraciju ili ograničenja na određene kategorije proizvoda. U skladu sa uslovima koji su eventualno nametnuti Aneksom III, upotreba ove supstance u kozmetičkim proizvodima je bezbedna. U skladu sa Uredbom EK o kozmetici (Uredba (EC) br. 1223/2009), koja se primenjuje na celokupno tržište EU, pod konzervansima se podrazumevaju supstance čija je isključiva ili pretežna namena da inhibiraju razvoj mikroorganizama u kozmetičkom proizvodu. Prilog V Uredbe definiše supstance koje se mogu koristiti kao konzervansi u kozmetičkim proizvodima. U ovoj takozvanoj pozitivnoj listi konzervanasa definisane su maksimalne koncentracije za upotrebu ovih supstanci u kozmetičkim proizvodima, kao i dozvoljene upotrebe. Konzervansi se ispituju u pogledu toksikološke bezbednosti pre njihovog odobrenja u Aneksu V i podvrgavaju se opsežnim testovima. Proizvođači moraju iscrpnim naučnim studijama da dokažu zdravstvenu sigurnost.

---

Dodatne informacije

Za razjašnjenje sumnje na kontaktnu alergiju ova supstanca se može rutinski testirati epikutanim testom kod dermatologa.

---

Pripada sledećim grupama supstanci

---

Regulisanje kozmetike

Kozmetički sastojci podležu propisima. Imajte na umu da se van EU na kozmetičke sastojke mogu primeniti različiti propisi.