Sastojak

BENZYL SALICYLATE

Naziv / opis

Benzil salicilat; Benzil estar salicilne kiseline

Funkcija(e) ovog sastojka u kozmetičkim proizvodima

MIRIS

Pojačava miris proizvoda i/ili parfImiše kožu

UV APSORBER

Štiti kozmetički proizvod od oštećenja izazvanih UV svetlom

Poreklo

Sintetički/biljni

Pojava u kozmetici

Parfemi, toaletne vode, losioni posle brijanja, razna parfimisana i prirodna kozmetika; kao UV apsorberi za zaštitu npr. mirisa, boja i aktivnih sastojaka u proizvodu, kao i za zaštitu plastične ambalaže

Pojava u drugim proizvodima

Lekovi i medicinska sredstva

Osnovne informacije o upotrebi u kozmetici

Prirodna komponenta u esencijalnim uljima, npr. Miris koji se može deklarisati u skladu sa članom 19. stav 1.g Uredbe EZ o kozmetici. Mirisi ili mešavine mirisa se u kozmetičkoj oblasti često nazivaju "parfemskim agensima" ili "parfemskim uljima". Na kozmetičkim proizvodima deklarisani su INCI nazivom "PARFUM". To su nerazređene pojedinačne supstance ili njihove mešavine koje potiču od prirodnih sirovina ili se mogu proizvesti (polu) sintetički. Oni su polazni materijali za proizvodnju parfema, parfemske vode, toaletne vode, kolonjske vode i drugih parfimiranih kozmetičkih proizvoda. Prosečan sadržaj mirisa u parfemu iznosi 15-30%, u parfemskoj vodi 10-14%, u toaletnoj vodi 6-9%, u kolonjskoj vodi 3-5%, kao i u kremama za kožu, šamponima, sprejevima za kosu i dezodoransima približno 0,2-1 % i približno 1-3% u dezodoransu u stikovima. Parfemska ulja obuhvataju eterična ulja, smole i apsolute. Izvori su, između ostalog, cveće, lišće i stabljika, plodovi i kore voća ili koreni biljaka; drveće, trava ili bilje, iglice, smole i balzami. Koriste se samo jedinjenja izdvojena iz prirodnih proizvoda kao što su aldehidi, ketoni, estri, alkoholi itd. (geraniol, citronelal, citral, eugenol, mentol), kao i polusintetički (citronelol, geranil acetat, jonon) i sintetički mirisi ( npr. feniletil alkohol i linalol). Mirisi životinjskog porekla kao što su mošus i ambra se retko koriste.

Informacije o bezbednoj upotrebi

Zbog svoje alergološke važnosti, 26 pojedinačnih mirisa moraju biti posebno deklarisani u EU na pakovanju kozmetičkih proizvoda. To su alfa-izometil jonon, amil cinamal, amilcinamil alkohol, anis alkohol, benzil alkohol, benzil benzoat, benzil cinamat, benzil salicilat, butilfenil metilpropional, cinamal, cinamil alkohol, citral, citronelol, kumrin, eugenol, ekstrakti Evernia furfuracea i Evernia prunastri, farnezol, geraniol, heksil cinamal, hidroksicitronelal, hidroksiizoheksil 3-cikloheksen karboksaldehid, izoeugenol, limonen, linalol i metil 2-oktinoat. Označavanje ovih supstanci pomaže osobama koje znaju da alergijski reaguju na jednu ili više ovih supstanci, da izbegavaju proizvode. Prema velikoj evropskoj studiji, oko 2% populacije pati od kontaktne alergije na najmanje jedan miris, pri čemu žene obolevaju dva puta češće nego muškarci. Ako postoji početna sumnja na alergiju na miris, alergolog može da izvrši epikutani test sa dve standardizovane serije mirisa (tzv. mešavine mirisa 1 i 2). S tim u vezi, sumnjivi alergeni se fiksiraju flasterom u trajanju od dva dana u male šupljine na koži leđa. Posmatra se da li se u testiranom polju razvija reakcija sa crvenilom i upalom kože, odnosno ekcem. Dve test serije alergenih mirisa omogućavaju identifikaciju opšte senzibilizacije na mirise u 70 do 80% slučajeva. Zbog delimično veoma niske koncentracije pojedinačnih mirisa u kozmetici, granična koncentracija koja izaziva kontaktnu alergijsku reakciju supstance naspram one kod koje postoji senzibilizacija u mnogim slučajevima nije dostignuta u uslovima primene, posebno za proizvode koji se ispiraju nakon upotrebe. U slučaju pozitivne reakcije testa na mešavinu mirisa, obavezno je ponovo testirati pojedinačne komponente mešavine. Tek tada je moguće precizno navesti supstance na koje je osoba alergična. Ova supstanca je izričito odobrena i/ili podložna ograničenju kao rezultat unosa u Aneks III Uredbe o kozmetici EC nakon procene Naučnog komiteta za bezbednost potrošača Komisije EU (SCCS). Ograničenja se mogu odnositi npr. na kriterijume čistoće, maksimalnu koncentraciju ili ograničenja na određene kategorije proizvoda. U skladu sa uslovima koji su eventualno nametnuti Aneksom III, upotreba ove supstance u kozmetičkim proizvodima je bezbedna.

Zašto je supstanca predmet rasprave?

Benzil salicilat je alergen mirisa. Takođe se sumnja da je endokrini disruptor. Činjenice: Benzil salicilat ima senzibilizirajući potencijal, odnosno može izazvati i podstaći alergije. Međutim, klasifikovan je kao slab senzibilizator. To je jedan od alergena koji mora biti označen kada je prisutan u proizvodu iznad određene koncentracije, kako bi ljudi koji su alergični na ovu supstancu mogli da izbegnu izlaganje. Pošto je koncentracija ove supstance u kozmetici veoma niska, potrošači će pronaći naziv na samom kraju liste sastojaka na etiketi. U mnogim slučajevima, benzil salicilat je sastojak biljaka, kao što su ekstrakti ilang-ilanga ili jasmina. In vitro studije su otkrile neke efekte na estrogene, od kojih su neki takođe primećeni in vivo. Benzil salicilat trenutno ponovo procenjuju evropski stručnjaci za naučno utemeljenu procenu mogućeg potencijala endokrinog poremećaja. Poremećaj endokrinog sistema je nedavni koncept, koji objašnjava zašto postoji više in vitro podataka, koji su brži i lakši za proizvodnju, nego in vivo podataka. Podaci in vivo često su u suprotnosti sa podacima in vitro. Dobar primer je soja, koja sadrži molekule koji oponašaju estrogene, ali ne izazivaju nikakav efekat kod ljudi. Američki stručnjaci su ocenili benzil salicilat bezbednim za upotrebu u koncentracijama koje se koriste u kozmetici. Američke vlasti ga takođe dozvoljavaju kao dodatak hrani. Zaključak: Potrošači koji su osetljivi na benzil salicilat treba da izbegavaju upotrebu proizvoda koji sadrže ovaj sastojak. Oni mogu identifikovati proizvode koje treba izbegavati tako što će proveriti listu sastojaka na etiketi. U većini slučajeva, ovaj sastojak će biti naveden na dnu liste. Do sada relevantne studije nisu potvrdile potencijal da izazove endokrini poremećaj, ali su dalje istrage u toku na evropskom nivou.

Dodatne informacije

Za razjašnjenje sumnje na kontaktnu alergiju ova supstanca se može rutinski testirati epikutanim testom kod dermatologa.

Pripada sledećim grupama supstanci

Kreme za sunčanje / UV filteri

Parfemi / Mirisi

Regulisanje kozmetike

Kozmetički sastojci podležu propisima. Imajte na umu da se van EU na kozmetičke sastojke mogu primeniti različiti propisi.

Razumevanje vaše kozmetike

Kako se kozmetika u Evropi održava bezbednom?

Strogi zakoni osiguravaju da kozmetika i proizvodi za ličnu negu koji se prodaju u Evropskoj uniji budu bezbedni za upotrebu. Kompanije, nacionalni i evropski regulatorni organi dele odgovornost za bezbednost kozmetičkih proizvoda.

Šta treba da znam o endokrinim disruptorima?

Za neke sastojke koji se koriste u kozmetičkim proizvodima se tvrdi da su „endokrini disruptori“ zato što imaju potencijal da oponašaju neka svojstva naših hormona. Samo zato što nešto ima potencijal da oponaša hormon ne znači da će poremetiti naš endokrini sistem. Mnoge supstance, uključujući prirodne, oponašaju hormone, ali se pokazalo da vrlo malo njih, a to su uglavnom moćni lekovi, izazivaju poremećaj endokrinog sistema. Rigorozne procene bezbednosti proizvoda od strane kvalifikovanih naučnih stručnjaka, koje su kompanije zakonski obavezne da sprovedu pokrivaju sve potencijalne rizike, uključujući i potencijalne endokrine poremećaje.

Da li je kozmetika testirana na životinjama? Ne!

U Evropskoj uniji je testiranje kozmetike na životinjama u potpunosti zabranjeno od 2013. Tokom poslednjih 30 godina, mnogo pre nego što je zabrana testiranja životinja stupila na snagu, industrija kozmetike i lične nege je ulagala u istraživanje i razvoj kako bi bila pionir u razvoju alternativa alatima za testiranje na životinjama u cilju procene bezbednosti kozmetičkih sastojaka i proizvoda.

Šta je sa alergenima u kozmetici?

Mnoge supstance, prirodne ili veštačke, imaju potencijal da izazovu alergijsku reakciju. Alergijska reakcija se javlja kada imuni sistem osobe reaguje na supstance koje su bezopasne za većinu ljudi. Supstanca koja izaziva alergijsku reakciju naziva se alergen. Kozmetički proizvodi i proizvodi za ličnu negu mogu da sadrže sastojke koji mogu biti alergeni za neke ljude. To ne znači da proizvod nije bezbedan za druge ljude.

Baza podataka

Kozmetika je ljudima važna i igra značajnu ulogu u našem svakodnevnom životu. Evropski potrošači u proseku koriste preko sedam različitih kozmetičkih proizvoda dnevno. A vi? Sasvim je prirodno da želite da saznate više o sastojcima u tim proizvodima.

U digitalnom svetu u kojem živimo, preplavljeni smo informacijama o kozmetici. Međutim, teško je znati koje su među njima pouzdane. COSMILE Europe je evropska baza podataka kozmetičkih sastojaka koja nudi pouzdane, proverene i naučno podržane informacije o skoro 30.000 sastojaka koji se koriste u kozmetici.

Ova baza podataka će vam pomoći da razumete zašto se određeni sastojci nalaze u vašim kozmetičkim proizvodima; koja svojstva imaju i još mnogo toga. Baza podataka je trenutno dostupna na četrnaest jezika, a uskoro će ih biti još.

Pretraži bazu podataka