Sastojak
TETRASODIUM EDTA
Naziv / opis
Tetranatrijum EDTA; Etilendiamintetrasirćetna kiselina, tetranatrijumova so
Funkcija(e) ovog sastojka u kozmetičkim proizvodima
HELATIRANJE
Vezuje jone metala što može negativno uticati na stabilnost i/ili izgled kozmetike
PARFIMIRAJUĆI
Deo parfemskih ulja i/ili aroma
Poreklo
Sintetički
Osnovne informacije o upotrebi u kozmetici
Mirisi ili mešavine mirisa se u kozmetičkoj oblasti često nazivaju "parfemskim agensima" ili "parfemskim uljima". Na kozmetičkim proizvodima deklarisani su INCI nazivom "PARFUM". To su nerazređene pojedinačne supstance ili njihove mešavine koje potiču od prirodnih sirovina ili se mogu proizvesti (polu) sintetički. Oni su polazni materijali za proizvodnju parfema, parfemske vode, toaletne vode, kolonjske vode i drugih parfimiranih kozmetičkih proizvoda. Prosečan sadržaj mirisa u parfemu iznosi 15-30%, u parfemskoj vodi 10-14%, u toaletnoj vodi 6-9%, u kolonjskoj vodi 3-5%, kao i u kremama za kožu, šamponima, sprejevima za kosu i dezodoransima približno 0,2-1 % i približno 1-3% u dezodoransu u stikovima. Parfemska ulja obuhvataju eterična ulja, smole i apsolute. Izvori su, između ostalog, cveće, lišće i stabljika, plodovi i kore voća ili koreni biljaka; drveće, trava ili bilje, iglice, smole i balzami. Koriste se samo jedinjenja izdvojena iz prirodnih proizvoda kao što su aldehidi, ketoni, estri, alkoholi itd. (geraniol, citronelal, citral, eugenol, mentol), kao i polusintetički (citronelol, geranil acetat, jonon) i sintetički mirisi ( npr. feniletil alkohol i linalol). Mirisi životinjskog porekla kao što su mošus i ambra se retko koriste.
Zašto je supstanca predmet rasprave?
Sumnja se da EDTA iritira oči i smatra se da zagađuje životnu sredinu zato što je slabo biorazgradiv i ima potencijal da apsorbuje i remobiliše teške metale. Činjenice: EDTA se veoma malo apsorbuje kroz kožu, malo se metaboliše i brzo eliminiše (1). Granica bezbednosti za upotrebu EDTA u kozmetici je tako 300.000 puta veća od minimalne granice bezbednosti (2). EDTA i njene soli iritiraju kada su prisutne u visokim dozama, ali se u kozmetičkim proizvodima koriste samo u niskim koncentracijama (< 0,5 %). Ove koncentracije izbegavaju fenomen iritacije povezan sa EDTA. Osim toga, tolerantnost kože i očiju prema kozmetičkom proizvodu se procenjuje pre nego što se stavi na tržište. EDTA se ne smatra postojanim, bioakumulativnim ili toksičnim zagađivačem. Međutim, on je slabo biorazgradiv (3). Evropska komisija smatra da rizik vezan za teške metale postoji samo pod određenim okolnostima, zbog zarobljavanja kompleksa EDTA/teških metala u sedimentima. Zaključak: Zbog niskih koncentracija koje se koriste u kozmetičkim proizvodima, upotreba EDTA i njenih soli se smatra bezbednim za zdravlje ljudi. Pored bezbedne upotrebe u kozmetici, ekološke karakteristike EDTA i njenih soli opravdavaju da se ove supstance pažljivo prate zbog njihovog ponašanja u životnoj sredini. Izvori: (1) Pregled kozmetičkih sastojaka (CIR), 2019: https://vvv.cir-safeti.org/ sites/default/files/EDTA.pdf (2) Uredba o kozmetičkim proizvodima EC br. 1223/2009; Aneks III (3) Francuski nacionalni institut za industrijsko okruženje i rizike od rizika (INERIS), 2011: https://substances.ineris.fr/fr/substance/getDocument/ 3042
Pripada sledećim grupama supstanci
Regulisanje kozmetike
Kozmetički sastojci podležu propisima. Imajte na umu da se van EU na kozmetičke sastojke mogu primeniti različiti propisi.