Sastojak

TITANIUM DIOXIDE

Naziv / opis

Titanijum dioksid

Funkcija(e) ovog sastojka u kozmetičkim proizvodima

PARFIMIRAJUĆI

Deo parfemskih ulja i/ili aroma

UV APSORBER

Štiti kozmetički proizvod od oštećenja izazvanih UV svetlom

UV FILTER

Štiti kožu ili kosu od štetnog UV zračenja

ZAMUĆENJE

Smanjuje transparentnost i providnost tako što zamagljuje proizvod

Poreklo

mineralne

Pojava u kozmetici

Pre svega kao pigment za UV filter u kremama za sunčanje kao i u raznim proizvodima za negu kože sa UV zaštitom, npr. dnevnim kremama. Takođe kao beli pigment u mnogim dekorativnim kozmetičkim proizvodima.

Pojava u drugim proizvodima

Titanijum dioksid se široko koristi kao beli pigment, npr. u bojama, premazima i plastici

Osnovne informacije o upotrebi u kozmetici

Titanijum dioksid je bela neorganska (mineralna) čvrsta supstanca. U prirodi je titanijum dioksid rasprostranjen u obliku minerala rutila i ilmenita. Titanijum dioksid je hemijski i termički veoma stabilan (inertan) i nerastvorljiv. Titanijum dioksid se često oblaže drugim supstancama (npr. aluminijum ili silikonska jedinjenja) u kozmetici. Ovo podržava poboljšanje disperzibilnosti (mešljivosti) u kozmetičkim formulacijama, optimizaciju apsorpcije UV svetlosti kao i smanjenje fotokatalitičkih svojstava. Titanijum dioksid je mineralni UV-BB filter (širokopojasni filter) koji štiti kožu od UV-B i UV-A zračenja i može da apsorbuje UV zračenje od 280 do 400 nm. Maksimalna koncentracija je 25% u vezi s tim. Titanijum dioksid se postavlja kao zaštitni film na gornji sloj kože i raspršuje i apsorbuje UV zračenje sunca. Na ovaj način koža je zaštićena od UV zračenja i njegovih štetnih posledica (opekotine od sunca, oštećenja DNK, starenje kože itd.). Kao rezultat kombinacije sa drugim filterskim supstancama (rastvorljivi organski UV filteri) mogu se postići posebno dobri efekti zaštite od svetlosti. UV filteri smanjuju neželjene efekte UV zračenja na kožu i stoga su važna komponenta krema za sunčanje. Štiteći kožu od opasnog sunčevog zračenja, doprinose sprečavanju preranog starenja kože izazvanog svetlošću i raka kože. S tim u vezi pravi se razlika između rastvorljivih organskih UV filtera i onih na bazi mineralnih i/ili organskih pigmenata. Dok rastvorljivi organski UV filteri apsorbuju UV zračenje, pretvaraju ga u toplotu i formiraju zaštitu u gornjem sloju kože, UV filteri na bazi pigmenata reflektuju, rasipaju i apsorbuju sunčevo zračenje već na površini kože. Mirisi ili mešavine mirisa se u kozmetičkoj oblasti često nazivaju "parfemskim agensima" ili "parfemskim uljima". Na kozmetičkim proizvodima deklarisani su INCI nazivom "PARFUM". To su nerazređene pojedinačne supstance ili njihove mešavine koje potiču od prirodnih sirovina ili se mogu proizvesti (polu) sintetički. Oni su polazni materijali za proizvodnju parfema, parfemske vode, toaletne vode, kolonjske vode i drugih parfimiranih kozmetičkih proizvoda. Prosečan sadržaj mirisa u parfemu iznosi 15-30%, u parfemskoj vodi 10-14%, u toaletnoj vodi 6-9%, u kolonjskoj vodi 3-5%, kao i u kremama za kožu, šamponima, sprejevima za kosu i dezodoransima približno 0,2-1 % i približno 1-3% u dezodoransu u stikovima. Parfemska ulja obuhvataju eterična ulja, smole i apsolute. Izvori su, između ostalog, cveće, lišće i stabljika, plodovi i kore voća ili koreni biljaka; drveće, trava ili bilje, iglice, smole i balzami. Koriste se samo jedinjenja izdvojena iz prirodnih proizvoda kao što su aldehidi, ketoni, estri, alkoholi itd. (geraniol, citronelal, citral, eugenol, mentol), kao i polusintetički (citronelol, geranil acetat, jonon) i sintetički mirisi ( npr. feniletil alkohol i linalol). Mirisi životinjskog porekla kao što su mošus i ambra se retko koriste.

Informacije o bezbednoj upotrebi

U skladu sa Uredbom o kozmetici EU [Uredba (EC) br. 1223/2009], koja se odnosi na celokupno tržište EU, UV filteri su definisani kao supstance koje su isključivo ili uglavnom namenjene zaštiti kože od određenog UV zračenja apsorbovanjem, reflektujući ili rasipajući UV zračenje. Prilog VI Uredbe definiše supstance koje se mogu koristiti u kozmetičkim proizvodima kao UV filteri. U ovoj takozvanoj pozitivnoj listi UV filtera propisane su maksimalne koncentracije za upotrebu ovih supstanci u kozmetičkim proizvodima i, po potrebi, definisani dodatni uslovi za upotrebu. Pre njihovog odobrenja u Aneksu VI, UV filteri se selektivno ispituju na toksikološku bezbednost i podvrgavaju se sveobuhvatnim testovima. Proizvođači opsežnim naučnim studijama moraju dokazati da su proizvodi zdravstveno bezbedni. Štaviše, ako je na osnovu novih naučnih saznanja potrebno, odobreni filteri se ponovo procenjuju, i u slučaju mogućih izraženih novih nalaza prilikom posmatranja tržišta, lista se u skladu sa tim ažurira.

Veze ka naučnim recenzijama

Mišljenje SCCS-a (2013) o bezbednosti kozmetičkog sastojka

Ranije mišljenje SCCNFP (2000)

Mišljenje SCCS-a (2020) o bezbednosti kozmetičkog sastojka u pogledu inhalacije

Zašto je supstanca predmet rasprave?

Sumnja se da je titanijum dioksid kancerogen udisanjem i genotoksičan oralnim putem unosa. Činjenice: Studije su pokazale da je titanijum dioksid potencijalno kancerogen respiratornim putem unosa (udisanje) (2). Ovaj potencijal nije specifičan za njega, jer je pronađen i za mineralne čestice iste veličine. Međutim, epidemiološki podaci nisu pokazali nikakvu vezu između izloženosti titanijum dioksidu i razvoja karcinoma pluća kod ljudi (3). Mehanizam uključen je specifičan za područje pluća. Zbog toga je titanijum dioksid na evropskom nivou klasifikovan kao mogući kancerogen pri udisanju (kategorija 2). Zbog toga se titanijum dioksid u obliku praha sa malom veličinom čestica ne koristi u kozmetičkim proizvodima koji se verovatno udišu, kao što su sprejevi (5). Upotreba titanijum dioksida na koži se smatra bezbednom, jer je njegova apsorpcija kožom niska. Najzad, studije su pokazale odsustvo kancerogenog potencijala putem kože (4). Zaključak: Upotreba titanijum dioksida u kozmetičkim proizvodima, preko kože i stoga bez respiratornog ili oralnog puta izlaganja, smatra se bezbednom u dozvoljenim koncentracijama (1). Izvori: (1) Uredba (EZ) br. 1223/2009; Aneks VI (2) Mišljenje Komisije za procenu rizika (RAC), 2017 (3) Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC), 2006 (4) Izveštaj CLH: Predlog usaglašene klasifikacije i obeležavanja, 2016 (5) Mišljenje Naučnog komiteta za bezbednost potrošača o TiO2

Dodatne informacije

Takođe pogledajte INCI naziv TITANIUM DIOXIDE (NANO)

Pripada sledećim grupama supstanci

Kreme za sunčanje / UV filteri

Parfemi / Mirisi

Zamračivači / sedefne supstance

Regulisanje kozmetike

Kozmetički sastojci podležu propisima. Imajte na umu da se van EU na kozmetičke sastojke mogu primeniti različiti propisi.

Razumevanje vaše kozmetike

Kako se kozmetika u Evropi održava bezbednom?

Strogi zakoni osiguravaju da kozmetika i proizvodi za ličnu negu koji se prodaju u Evropskoj uniji budu bezbedni za upotrebu. Kompanije, nacionalni i evropski regulatorni organi dele odgovornost za bezbednost kozmetičkih proizvoda.

Šta treba da znam o endokrinim disruptorima?

Za neke sastojke koji se koriste u kozmetičkim proizvodima se tvrdi da su „endokrini disruptori“ zato što imaju potencijal da oponašaju neka svojstva naših hormona. Samo zato što nešto ima potencijal da oponaša hormon ne znači da će poremetiti naš endokrini sistem. Mnoge supstance, uključujući prirodne, oponašaju hormone, ali se pokazalo da vrlo malo njih, a to su uglavnom moćni lekovi, izazivaju poremećaj endokrinog sistema. Rigorozne procene bezbednosti proizvoda od strane kvalifikovanih naučnih stručnjaka, koje su kompanije zakonski obavezne da sprovedu pokrivaju sve potencijalne rizike, uključujući i potencijalne endokrine poremećaje.

Da li je kozmetika testirana na životinjama? Ne!

U Evropskoj uniji je testiranje kozmetike na životinjama u potpunosti zabranjeno od 2013. Tokom poslednjih 30 godina, mnogo pre nego što je zabrana testiranja životinja stupila na snagu, industrija kozmetike i lične nege je ulagala u istraživanje i razvoj kako bi bila pionir u razvoju alternativa alatima za testiranje na životinjama u cilju procene bezbednosti kozmetičkih sastojaka i proizvoda.

Šta je sa alergenima u kozmetici?

Mnoge supstance, prirodne ili veštačke, imaju potencijal da izazovu alergijsku reakciju. Alergijska reakcija se javlja kada imuni sistem osobe reaguje na supstance koje su bezopasne za većinu ljudi. Supstanca koja izaziva alergijsku reakciju naziva se alergen. Kozmetički proizvodi i proizvodi za ličnu negu mogu da sadrže sastojke koji mogu biti alergeni za neke ljude. To ne znači da proizvod nije bezbedan za druge ljude.

Baza podataka

Kozmetika je ljudima važna i igra značajnu ulogu u našem svakodnevnom životu. Evropski potrošači u proseku koriste preko sedam različitih kozmetičkih proizvoda dnevno. A vi? Sasvim je prirodno da želite da saznate više o sastojcima u tim proizvodima.

U digitalnom svetu u kojem živimo, preplavljeni smo informacijama o kozmetici. Međutim, teško je znati koje su među njima pouzdane. COSMILE Europe je evropska baza podataka kozmetičkih sastojaka koja nudi pouzdane, proverene i naučno podržane informacije o skoro 30.000 sastojaka koji se koriste u kozmetici.

Ova baza podataka će vam pomoći da razumete zašto se određeni sastojci nalaze u vašim kozmetičkim proizvodima; koja svojstva imaju i još mnogo toga. Baza podataka je trenutno dostupna na četrnaest jezika, a uskoro će ih biti još.

Pretraži bazu podataka