TRIETHANOLAMINE

Naziv / opis

Trietanolamin (TEA); 2,2',2''-nitrilotrietanol; tris(2-hidroksietil)amin; Trolamin

---

Funkcija(e) ovog sastojka u kozmetičkim proizvodima

MIRIS

Pojačava miris proizvoda i/ili parfImiše kožu

PARFIMIRAJUĆI

Deo parfemskih ulja i/ili aroma

POVRŠINSKI AKTIVNO SREDSTVO (EMULZIFIKACIJA)

Omogućava formiranje fino dispergovanih mešavina ulja i vode (emulzije)

POVRŠINSKI AKTIVNO SREDSTVO (ČIŠĆENJE)

Površinski aktivno sredstvo za čišćenje kože, kose i/ili zuba

PUFEROVANJE

Kontroliše pH kozmetičkih proizvoda

---

Poreklo

Sintetički

---

Pojava u kozmetici

Masti, kreme, losioni, gelovi

---

Pojava u drugim proizvodima

Lekovite masti; sredstva za uklanjanje boje, razvijači, boje, premazi, sredstva za poliranje, pesticidi, tehnička rashladna maziva

---

Osnovne informacije o upotrebi u kozmetici

Mirisi ili mešavine mirisa se u kozmetičkoj oblasti često nazivaju "parfemskim agensima" ili "parfemskim uljima". Na kozmetičkim proizvodima deklarisani su INCI nazivom "PARFUM". To su nerazređene pojedinačne supstance ili njihove mešavine koje potiču od prirodnih sirovina ili se mogu proizvesti (polu) sintetički. Oni su polazni materijali za proizvodnju parfema, parfemske vode, toaletne vode, kolonjske vode i drugih parfimiranih kozmetičkih proizvoda. Prosečan sadržaj mirisa u parfemu iznosi 15-30%, u parfemskoj vodi 10-14%, u toaletnoj vodi 6-9%, u kolonjskoj vodi 3-5%, kao i u kremama za kožu, šamponima, sprejevima za kosu i dezodoransima približno 0,2-1 % i približno 1-3% u dezodoransu u stikovima. Parfemska ulja obuhvataju eterična ulja, smole i apsolute. Izvori su, između ostalog, cveće, lišće i stabljika, plodovi i kore voća ili koreni biljaka; drveće, trava ili bilje, iglice, smole i balzami. Koriste se samo jedinjenja izdvojena iz prirodnih proizvoda kao što su aldehidi, ketoni, estri, alkoholi itd. (geraniol, citronelal, citral, eugenol, mentol), kao i polusintetički (citronelol, geranil acetat, jonon) i sintetički mirisi ( npr. feniletil alkohol i linalol). Mirisi životinjskog porekla kao što su mošus i ambra se retko koriste. Surfaktanti su takozvane sastojci detergenata i imaju veliki značaj u kozmetici za čišćenje kože i kose. Surfaktanti su supstance koje na osnovu svoje molekulske strukture mogu da smanje površinski napon tečnosti. Na ovaj način je moguće da se dve supstance koje se zapravo ne mešaju, kao što su ulje i voda, mogu fino izmešati. Zbog svojih svojstava, surfaktanti imaju mnogostruku primenu u kozmetici: mogu da čiste, proizvode penu i deluju kao emulgatori i mešaju supstance jednu sa drugom. U šamponima, gelovima za tuširanje i sapunima, surfaktanti se, na primer, koriste za ispiranje čestica masti i čvrstih čestica vodom sa tela. Surfaktanti se takođe koriste u pastama za zube. Tokom pranja zuba oni obezbeđuju brzo i potpuno rastvaranje i distribuciju paste u ustima. Surfaktanti koji se koriste u kozmetičkim proizvodima prvenstveno se proizvode sintetički na bazi biljnih sirovina. Surfaktanti se često kombinuju kako bi podjednako ispunili sve željene zahteve na najbolji mogući način – poput rastvaranja čvrste supstance i stvaranja pene u kombinaciji sa dobrom tolerancijom kože. Kroz veštu kombinaciju surfaktanata – posmatranih nezavisno – sa nepovoljnom podnošljivošću kože, ali veoma dobrim svojstvom uklanjanja prljavštine sa veoma blagim surfaktantom koji štiti kožu, dobija se proizvod sa dobrim svojstvima čišćenja i takođe dobrom tolerancijom kože. Emulgatori se često koriste u kozmetici kao pomoćne supstance. Oni omogućavaju da se komponente koje se zapravo ne mešaju, poput ulja i vode, dovedu u trajno stabilnu emulziju. Na ovaj način i vodeni i masni sastojci za negu i aktivni sastojci mogu da se koriste u jednom istom proizvodu u kozmetici. Emulgatori to mogu da urade jer se njihovi molekuli sastoje od lipofilnog i hidrofilnog dela. Na ovaj način mogu da smanje međufaznu napetost koja zapravo postoji između dve nekompatibilne supstance poput masti i vode. Emulgatori se, tačnije, koriste za kreme, losione i sredstva za čišćenje. Međutim, trenutno su emulgatori više od samo pomoćnih supstanci koji održavaju emulziju stabilnom. Estri masnih kiselina na bazi šećera, lecitina ili glicerin monodistearata doprinose, na primer, poboljšanju ravnoteže vlage u koži i stoga se smatraju aktivnim sastojcima u kozmetičkom proizvodu.

---

Informacije o bezbednoj upotrebi

Ova supstanca je izričito odobrena i/ili podložna ograničenju kao rezultat unosa u Aneks III Uredbe o kozmetici EC nakon procene Naučnog komiteta za bezbednost potrošača Komisije EU (SCCS). Ograničenja se mogu odnositi npr. na kriterijume čistoće, maksimalnu koncentraciju ili ograničenja na određene kategorije proizvoda. U skladu sa uslovima koji su eventualno nametnuti Aneksom III, upotreba ove supstance u kozmetičkim proizvodima je bezbedna.

---

Zašto je supstanca predmet rasprave?

Aneks III Evropske uredbe o kozmetičkim proizvodima postavlja maksimalne granice za nivo nitrozamina u mono- i trialkilaminima i -alkanolaminima i u dialkilaminima i dialkanolamidima masnih kiselina. Do formiranja relevantnih nitrozamina može doći reakcijom sekundarnih amino jedinjenja koja se nalaze kao nečistoće u takvim sastojcima sa prekursorima nitrozamina (sa nitritima; reakcija nitrozacije). Nitrozamini, koji su potencijalno kancerogene komponente, mogu se stoga pojaviti kao neizbežni tragovi u kozmetičkom proizvodu nakon njegove proizvodnje. Činjenice: Postoji globalna strategija protiv stvaranja nitrozamina, koja se oslanja na kozmetičku regulativu i preporuke stručnih tela (1 i 2). Ova strategija pokriva sirovine (čija se čistoća kontroliše kako bi se ograničile nečistoće), proces proizvodnje, skladištenje i gotov proizvod. Odabir sastojaka sa malim potencijalom za nitrozaciju je takođe kritičan (2). Da bi se garantovala efikasnost ovih mera, nivoi nitrozamina se mere u sirovinama i u gotovom proizvodu. Da bi se ograničilo stvaranje nitrozamina, u formulaciju je moguće dodati i sastojke koji će sprečiti ovu reakciju. Kozmetička formulacija je rigorozna nauka sa mnogo ograničenja, što pitanje upravljanja nitrozaminima savršeno ilustruje. Zaključak: Formiranje nitrozamina je veoma dobro regulisano pitanje u proizvodnji kozmetičkih proizvoda, od sirovina do gotovih proizvoda. Sve mere predostrožnosti se preduzimaju kako bi se izbeglo njihovo formiranje. Izvori: (1) Mišljenje Evropskog naučnog komiteta za bezbednost potrošača (SCCS): SCCS/1458/11 – Mišljenje o nitrozaminima i sekundarnim aminima u kozmetičkim proizvodima; (2) COSMETICS EUROPE: Dokument sa tehničkim uputstvima za minimiziranje i određivanje nitrozamina u kozmetici, 2009

---

Dodatne informacije

Za razjašnjenje sumnje na kontaktnu alergiju ova supstanca se može rutinski testirati epikutanim testom kod dermatologa.

---

Pripada sledećim grupama supstanci

---

Regulisanje kozmetike

Kozmetički sastojci podležu propisima. Imajte na umu da se van EU na kozmetičke sastojke mogu primeniti različiti propisi.