UNDECYLENIC ACID

Naziv / opis

Undecilenska kiselina; 10-undecenska kiselina

---

Funkcija(e) ovog sastojka u kozmetičkim proizvodima

ANTIMIKROBNO

Pomaže u kontroli rasta mikroorganizama (npr. bakterija i gljivica)

KONZERVANS

Štiti kozmetičke proizvode od mikrobnog kvarenja

MIRIS

Pojačava miris proizvoda i/ili parfImiše kožu

POVRŠINSKI AKTIVNO SREDSTVO (EMULZIFIKACIJA)

Omogućava formiranje fino dispergovanih mešavina ulja i vode (emulzije)

POVRŠINSKI AKTIVNO SREDSTVO (ČIŠĆENJE)

Površinski aktivno sredstvo za čišćenje kože, kose i/ili zuba

---

Poreklo

Biljni/sintetički

---

Pojava u drugim proizvodima

Lekovi za lečenje gljivičnih oboljenja

---

Osnovne informacije o upotrebi u kozmetici

Konzervansi štite kozmetičke proizvode od mikrobnog kvarenja i stoga daju veliki doprinos zdravlju potrošača. Konzervansi su naročito potrebni u kozmetičkim formulacijama koje sadrže vodu, jer mikroorganizmi mogu kolonizirati i razmnožavati se u vodenom okruženju (proizvodi koji sadrže vodu). Kozmetički proizvodi često sadrži ne samo jedan konzervans, već mešavinu nekoliko konzervanasa koji istovremeno deluju protiv različitih bakterija, kvasaca ili plesni. Svaka od ovih supstanci je sveobuhvatno ispitana i procenjena joj je bezbednost (pojedinčano i u kombinaciji). Proizvođači uvek koriste samo najnižu moguću efikasnu koncentraciju u proizvodu kako bi se obezbedili optimalan rok trajanja i bezbedna primena. Mirisi ili mešavine mirisa se u kozmetičkoj oblasti često nazivaju "parfemskim agensima" ili "parfemskim uljima". Na kozmetičkim proizvodima deklarisani su INCI nazivom "PARFUM". To su nerazređene pojedinačne supstance ili njihove mešavine koje potiču od prirodnih sirovina ili se mogu proizvesti (polu) sintetički. Oni su polazni materijali za proizvodnju parfema, parfemske vode, toaletne vode, kolonjske vode i drugih parfimiranih kozmetičkih proizvoda. Prosečan sadržaj mirisa u parfemu iznosi 15-30%, u parfemskoj vodi 10-14%, u toaletnoj vodi 6-9%, u kolonjskoj vodi 3-5%, kao i u kremama za kožu, šamponima, sprejevima za kosu i dezodoransima približno 0,2-1 % i približno 1-3% u dezodoransu u stikovima. Parfemska ulja obuhvataju eterična ulja, smole i apsolute. Izvori su, između ostalog, cveće, lišće i stabljika, plodovi i kore voća ili koreni biljaka; drveće, trava ili bilje, iglice, smole i balzami. Koriste se samo jedinjenja izdvojena iz prirodnih proizvoda kao što su aldehidi, ketoni, estri, alkoholi itd. (geraniol, citronelal, citral, eugenol, mentol), kao i polusintetički (citronelol, geranil acetat, jonon) i sintetički mirisi ( npr. feniletil alkohol i linalol). Mirisi životinjskog porekla kao što su mošus i ambra se retko koriste. Surfaktanti su takozvane sastojci detergenata i imaju veliki značaj u kozmetici za čišćenje kože i kose. Surfaktanti su supstance koje na osnovu svoje molekulske strukture mogu da smanje površinski napon tečnosti. Na ovaj način je moguće da se dve supstance koje se zapravo ne mešaju, kao što su ulje i voda, mogu fino izmešati. Zbog svojih svojstava, surfaktanti imaju mnogostruku primenu u kozmetici: mogu da čiste, proizvode penu i deluju kao emulgatori i mešaju supstance jednu sa drugom. U šamponima, gelovima za tuširanje i sapunima, surfaktanti se, na primer, koriste za ispiranje čestica masti i čvrstih čestica vodom sa tela. Surfaktanti se takođe koriste u pastama za zube. Tokom pranja zuba oni obezbeđuju brzo i potpuno rastvaranje i distribuciju paste u ustima. Surfaktanti koji se koriste u kozmetičkim proizvodima prvenstveno se proizvode sintetički na bazi biljnih sirovina. Surfaktanti se često kombinuju kako bi podjednako ispunili sve željene zahteve na najbolji mogući način – poput rastvaranja čvrste supstance i stvaranja pene u kombinaciji sa dobrom tolerancijom kože. Kroz veštu kombinaciju surfaktanata – posmatranih nezavisno – sa nepovoljnom podnošljivošću kože, ali veoma dobrim svojstvom uklanjanja prljavštine sa veoma blagim surfaktantom koji štiti kožu, dobija se proizvod sa dobrim svojstvima čišćenja i takođe dobrom tolerancijom kože. Emulgatori se često koriste u kozmetici kao pomoćne supstance. Oni omogućavaju da se komponente koje se zapravo ne mešaju, poput ulja i vode, dovedu u trajno stabilnu emulziju. Na ovaj način i vodeni i masni sastojci za negu i aktivni sastojci mogu da se koriste u jednom istom proizvodu u kozmetici. Emulgatori to mogu da urade jer se njihovi molekuli sastoje od lipofilnog i hidrofilnog dela. Na ovaj način mogu da smanje međufaznu napetost koja zapravo postoji između dve nekompatibilne supstance poput masti i vode. Emulgatori se, tačnije, koriste za kreme, losione i sredstva za čišćenje. Međutim, trenutno su emulgatori više od samo pomoćnih supstanci koji održavaju emulziju stabilnom. Estri masnih kiselina na bazi šećera, lecitina ili glicerin monodistearata doprinose, na primer, poboljšanju ravnoteže vlage u koži i stoga se smatraju aktivnim sastojcima u kozmetičkom proizvodu.

---

Informacije o bezbednoj upotrebi

U skladu sa Uredbom EK o kozmetici (Uredba (EC) br. 1223/2009), koja se primenjuje na celokupno tržište EU, pod konzervansima se podrazumevaju supstance čija je isključiva ili pretežna namena da inhibiraju razvoj mikroorganizama u kozmetičkom proizvodu. Prilog V Uredbe definiše supstance koje se mogu koristiti kao konzervansi u kozmetičkim proizvodima. U ovoj takozvanoj pozitivnoj listi konzervanasa definisane su maksimalne koncentracije za upotrebu ovih supstanci u kozmetičkim proizvodima, kao i dozvoljene upotrebe. Konzervansi se ispituju u pogledu toksikološke bezbednosti pre njihovog odobrenja u Aneksu V i podvrgavaju se opsežnim testovima. Proizvođači moraju iscrpnim naučnim studijama da dokažu zdravstvenu sigurnost.

---

Pripada sledećim grupama supstanci

---

Regulisanje kozmetike

Kozmetički sastojci podležu propisima. Imajte na umu da se van EU na kozmetičke sastojke mogu primeniti različiti propisi.