Sastojak

ZINC OXIDE (NANO)

Naziv / opis

Cink oksid (nano)

Funkcija(e) ovog sastojka u kozmetičkim proizvodima

UV APSORBER

Štiti kozmetički proizvod od oštećenja izazvanih UV svetlom

UV FILTER

Štiti kožu ili kosu od štetnog UV zračenja

Pojava u kozmetici

Pre svega kao pigment za UV filter u kremama za sunčanje, kao i u raznim proizvodima za negu kože sa UV zaštitom, npr. Dnevnim kremama

Pojava u drugim proizvodima

Cink oksid (ne-nano-oblik) se tradicionalno koristi kao beli pigment („cink belo“) u bojama. Cink oksid se koristi kao pomoćna supstanca u proizvodnji gume, kao i za proizvodnju staklenih i keramičkih proizvoda. Cink oksid se takođe koristi u medicinskim kremama za lečenje rana.

Osnovne informacije o upotrebi u kozmetici

Cink oksid je bela neorganska (mineralna) čvrsta supstanca. U prirodi se cink oksid javlja u obliku minerala cincita (crvena ruda cinka). Cink oksid je termički stabilan i samo malo rastvorljiv u vodi. Cink oksid se povremeno oblaže drugim supstancama koje se koriste u kozmetici (uglavnom jedinjenja silikona). Ovo u suštini služi za poboljšanje disperzibilnosti (mešljivosti) u kozmetičkim formulacijama. Cink oksid je mineralni UV-BB filter (širokopojasni filter) koji štiti kožu od UV-B i UV-A zračenja i može da apsorbuje UV zračenje od 280 do 400 nm. Maksimalna koncentracija iznosi 25%. Nano cink oksid formira zaštitni film na gornjem sloju kože i raspršuje i apsorbuje UV zrake. Na ovaj način koža je zaštićena od UV zračenja i njegovih štetnih posledica (opekotine od sunca, oštećenja DNK, starenje kože itd.). Posebno dobri efekti zaštite od sunca mogu se postići kombinacijom sa drugim filterskim supstancama (rastvorljivi organski UV filteri). Cink oksid u nano-obliku u kremama za sunčanje je nevidljiv za ljudsko oko i stoga ne ostavlja nikakav beličasti film na koži što motiviše potrošače na obilnije nanošenje. Cink oksid u nano-obliku ima znatno bolja svojstva UV filtera od belog pigmenta. Nano cink oksid takođe karakteriše optimalna kompatibilnost sa kožom. UV filteri smanjuju neželjene efekte UV zračenja na kožu i stoga su važna komponenta krema za sunčanje. Štiteći kožu od opasnog sunčevog zračenja, doprinose sprečavanju preranog starenja kože izazvanog svetlošću i raka kože. S tim u vezi pravi se razlika između rastvorljivih organskih UV filtera i onih na bazi mineralnih i/ili organskih pigmenata. Dok rastvorljivi organski UV filteri apsorbuju UV zračenje, pretvaraju ga u toplotu i formiraju zaštitu u gornjem sloju kože, UV filteri na bazi pigmenata reflektuju, rasipaju i apsorbuju sunčevo zračenje već na površini kože.

Informacije o bezbednoj upotrebi

U skladu sa Uredbom o kozmetici EU [Uredba (EC) br. 1223/2009], koja se odnosi na celokupno tržište EU, UV filteri su definisani kao supstance koje su isključivo ili uglavnom namenjene zaštiti kože od određenog UV zračenja apsorbovanjem, reflektujući ili rasipajući UV zračenje. Prilog VI Uredbe definiše supstance koje se mogu koristiti u kozmetičkim proizvodima kao UV filteri. U ovoj takozvanoj pozitivnoj listi UV filtera propisane su maksimalne koncentracije za upotrebu ovih supstanci u kozmetičkim proizvodima i, po potrebi, definisani dodatni uslovi za upotrebu. Pre njihovog odobrenja u Aneksu VI, UV filteri se selektivno ispituju na toksikološku bezbednost i podvrgavaju se sveobuhvatnim testovima. Proizvođači opsežnim naučnim studijama moraju dokazati da su proizvodi zdravstveno bezbedni. Štaviše, ako je na osnovu novih naučnih saznanja potrebno, odobreni filteri se ponovo procenjuju, i u slučaju mogućih izraženih novih nalaza prilikom posmatranja tržišta, lista se u skladu sa tim ažurira.

Veze ka naučnim recenzijama

Mišljenje SCCS-a (2012) o bezbednosti kozmetičkog sastojka

Dodatak (2013) mišljenju SCCS-a: http://ec.europa.eu/health/scientific_committees/consumer_safety/docs/sccs_o_137.pdf

Zašto je supstanca predmet rasprave?

Sumnja se da je cink-oksid u obliku nanočestica genotoksičan (toksičan mutacijom gena) i kancerogen. Činjenice: Nanočestice cinka se ne apsorbuju kroz kožu pa tako ne prodiru u telo. Stoga se smatra da je rizik vezan za upotrebu cink oksida u nano obliku u dozvoljenim koncentracijama jednak nuli. Podsećanja radi, autorizacija kozmetičkih sastojaka u Evropi zasniva se na analizi rizika. Da bismo ilustrovali ovaj koncept, uzmimo primer lava (opasnost). Ako je u kavezu, a javnost je napolju (nema izloženosti opasnosti), rizik je nula. Ako je osoba u kavezu sa lavom (veća izloženost opasnosti), rizik je veoma visok. U slučaju cink oksida u nano obliku, smatra se da je njegova upotreba na koži bez rizika zbog odsustva izlaganja organizma. S druge strane, međutim, upotreba nanočestica cink oksida je zabranjena u kozmetičkim proizvodima koji mogu dovesti do udisanja (npr. aerosoli ili puderi u prahu). Zaključak: Kako se nanočestice cink oksida ne apsorbuju kroz kožu, njihova upotreba u kozmetičkim proizvodima je bezbedna u dozvoljenim koncentracijama.

Pripada sledećim grupama supstanci

Kreme za sunčanje / UV filteri

Regulisanje kozmetike

Kozmetički sastojci podležu propisima. Imajte na umu da se van EU na kozmetičke sastojke mogu primeniti različiti propisi.

Razumevanje vaše kozmetike

Kako se kozmetika u Evropi održava bezbednom?

Strogi zakoni osiguravaju da kozmetika i proizvodi za ličnu negu koji se prodaju u Evropskoj uniji budu bezbedni za upotrebu. Kompanije, nacionalni i evropski regulatorni organi dele odgovornost za bezbednost kozmetičkih proizvoda.

Šta treba da znam o endokrinim disruptorima?

Za neke sastojke koji se koriste u kozmetičkim proizvodima se tvrdi da su „endokrini disruptori“ zato što imaju potencijal da oponašaju neka svojstva naših hormona. Samo zato što nešto ima potencijal da oponaša hormon ne znači da će poremetiti naš endokrini sistem. Mnoge supstance, uključujući prirodne, oponašaju hormone, ali se pokazalo da vrlo malo njih, a to su uglavnom moćni lekovi, izazivaju poremećaj endokrinog sistema. Rigorozne procene bezbednosti proizvoda od strane kvalifikovanih naučnih stručnjaka, koje su kompanije zakonski obavezne da sprovedu pokrivaju sve potencijalne rizike, uključujući i potencijalne endokrine poremećaje.

Da li je kozmetika testirana na životinjama? Ne!

U Evropskoj uniji je testiranje kozmetike na životinjama u potpunosti zabranjeno od 2013. Tokom poslednjih 30 godina, mnogo pre nego što je zabrana testiranja životinja stupila na snagu, industrija kozmetike i lične nege je ulagala u istraživanje i razvoj kako bi bila pionir u razvoju alternativa alatima za testiranje na životinjama u cilju procene bezbednosti kozmetičkih sastojaka i proizvoda.

Šta je sa alergenima u kozmetici?

Mnoge supstance, prirodne ili veštačke, imaju potencijal da izazovu alergijsku reakciju. Alergijska reakcija se javlja kada imuni sistem osobe reaguje na supstance koje su bezopasne za većinu ljudi. Supstanca koja izaziva alergijsku reakciju naziva se alergen. Kozmetički proizvodi i proizvodi za ličnu negu mogu da sadrže sastojke koji mogu biti alergeni za neke ljude. To ne znači da proizvod nije bezbedan za druge ljude.

Baza podataka

Kozmetika je ljudima važna i igra značajnu ulogu u našem svakodnevnom životu. Evropski potrošači u proseku koriste preko sedam različitih kozmetičkih proizvoda dnevno. A vi? Sasvim je prirodno da želite da saznate više o sastojcima u tim proizvodima.

U digitalnom svetu u kojem živimo, preplavljeni smo informacijama o kozmetici. Međutim, teško je znati koje su među njima pouzdane. COSMILE Europe je evropska baza podataka kozmetičkih sastojaka koja nudi pouzdane, proverene i naučno podržane informacije o skoro 30.000 sastojaka koji se koriste u kozmetici.

Ova baza podataka će vam pomoći da razumete zašto se određeni sastojci nalaze u vašim kozmetičkim proizvodima; koja svojstva imaju i još mnogo toga. Baza podataka je trenutno dostupna na četrnaest jezika, a uskoro će ih biti još.

Pretraži bazu podataka