Sastojak

TRIPROPYLENE GLYCOL DIACRYLATE

Informacije o supstanci

Sastojak na bazi propilen glikola (1,2-propandiol). „Glycol“ se odnosi na dvohidroksilni alkohol kao alkoholnu komponentu ovog sastojka (etilen glikol, propilen glikol, butilen glikol, pentilen glikol, heksilen glikol i drugi). "Akrilat" ili "akrilati" su polimeri ili kopolimeri na bazi akrilne kiseline i/ili drugih alkil akrilata (estri akrilne kiseline).

Funkcija(e) ovog sastojka u kozmetičkim proizvodima

PLASTIFIKATOR

Čini krhke materijale mekim ili glatkim

Poreklo

Sintetički Sintetički

Zašto je supstanca predmet rasprave?

Sumnja se da su akrilati i metakrilati iritansi I da izazivaju alergije (senzibilizatori). Činjenice: Izloženost akrilatima i metakrilatima je u stalnom porastu, zbog njihove sve veće upotrebe u veštačkim noktima i privlačnosti koju polutrajni lakovi za nokte imaju za potrošače. Akrilati i metakrilati ne izazivaju senzibilizaciju ili iritaciju ako se pravilno koriste (1). Oni ne prodiru u nokatnu ploču i ne bi trebalo da dođu u kontakt sa kožom oko noktiju. Studije pokazuju da podjedinice akrilata i metakrilata (monomeri) mogu izazvati alergije i iritacije, kao i respiratorne i ORL probleme kod stručnjaka za negu noktiju. Ove podjedinice se spajaju da bi formirale smolu veštačkog nokta ili laka (polimerizacija). Konačna polimerizovana smola ne senzilibizira niti iritira. Ako polimerizacija nije potpuna, zaostali monomeri mogu da opstanu. Zbog toga je neophodno pažljivo pratiti uputstva za upotrebu proizvoda (naročito vreme polimerizacije) i kontrolisati njihov kvalitet (2). Zaključak: Akrilatni i metakrilatni monomeri mogu izazvati alergijske ili astmatične simptome ili poteškoće sa disanjem kada se udišu. Stručnjaci za negu noktiju, koji imaju najveću izloženost akrilatima i metakrilatima, trebalo bi da preduzmu sve mere predostrožnosti da svoju izloženost akrilatnim i metakrilatnim monomerima svedu na minimum. Ove mere predostrožnosti uključuju nošenje zaštitnih rukavica, kao i obezbeđivanje adekvatne ventilacije radnog mesta i izduvnih sistema. Da bi se ograničila izloženost akrilatima i metakrilatima, potrošači treba da izaberu profesionalce koji su kompetentni i pažljivi u načinu na koji proizvode proizvode. U slučaju lezija kože oko noktiju, preporučuje se odlaganje nanošenja veštačkih noktiju ili polutrajnog laka. Izvori: (1) Mišljenje Evropskog naučnog komiteta za bezbednost potrošača SCCS/1592/17: https://ec.europa.eu/health/sites/health/files/scientific_committees/consumer_safeti/docs/sccs_o_214.pdf (2) Francuska agencija za hranu, životnu sredinu i zdravlje i bezbednost na radu (ANSES/ ek-AFSSA-AFSSET): Procena rizika za profesionalce izložene proizvodima koji se koriste u nezi i dekoraciji noktiju, 2017: https://vvv.anses.fr/fr/sistem/files/CONSO2014SA0148Ra.pdf; https://vvv.anses.fr/en/content/professionals-vorking-nail-care-and-decoration-ekposure-multiple-chemical-substances Прикаж

Pripada sledećim grupama supstanci

Plastifikatori

Regulisanje kozmetike

Kozmetički sastojci podležu propisima. Imajte na umu da se van EU na kozmetičke sastojke mogu primeniti različiti propisi.

Razumevanje vaše kozmetike

Kako se kozmetika u Evropi održava bezbednom?

Strogi zakoni osiguravaju da kozmetika i proizvodi za ličnu negu koji se prodaju u Evropskoj uniji budu bezbedni za upotrebu. Kompanije, nacionalni i evropski regulatorni organi dele odgovornost za bezbednost kozmetičkih proizvoda.

opširnije

Šta treba da znam o endokrinim disruptorima?

Za neke sastojke koji se koriste u kozmetičkim proizvodima se tvrdi da su „endokrini disruptori“ zato što imaju potencijal da oponašaju neka svojstva naših hormona. Samo zato što nešto ima potencijal da oponaša hormon ne znači da će poremetiti naš endokrini sistem. Mnoge supstance, uključujući prirodne, oponašaju hormone, ali se pokazalo da vrlo malo njih, a to su uglavnom moćni lekovi, izazivaju poremećaj endokrinog sistema. Rigorozne procene bezbednosti proizvoda od strane kvalifikovanih naučnih stručnjaka, koje su kompanije zakonski obavezne da sprovedu pokrivaju sve potencijalne rizike, uključujući i potencijalne endokrine poremećaje.

opširnije

Da li je kozmetika testirana na životinjama? Ne!

U Evropskoj uniji je testiranje kozmetike na životinjama u potpunosti zabranjeno od 2013. Tokom poslednjih 30 godina, mnogo pre nego što je zabrana testiranja životinja stupila na snagu, industrija kozmetike i lične nege je ulagala u istraživanje i razvoj kako bi bila pionir u razvoju alternativa alatima za testiranje na životinjama u cilju procene bezbednosti kozmetičkih sastojaka i proizvoda.

opširnije

Šta je sa alergenima u kozmetici?

Mnoge supstance, prirodne ili veštačke, imaju potencijal da izazovu alergijsku reakciju. Alergijska reakcija se javlja kada imuni sistem osobe reaguje na supstance koje su bezopasne za većinu ljudi. Supstanca koja izaziva alergijsku reakciju naziva se alergen. Kozmetički proizvodi i proizvodi za ličnu negu mogu da sadrže sastojke koji mogu biti alergeni za neke ljude. To ne znači da proizvod nije bezbedan za druge ljude.

opširnije

Baza podataka

Kozmetika je ljudima važna i igra značajnu ulogu u našem svakodnevnom životu. Evropski potrošači u proseku koriste preko sedam različitih kozmetičkih proizvoda dnevno. A vi? Sasvim je prirodno da želite da saznate više o sastojcima u tim proizvodima.

U digitalnom svetu u kojem živimo, preplavljeni smo informacijama o kozmetici. Međutim, teško je znati koje su među njima pouzdane. COSMILE Europe je evropska baza podataka kozmetičkih sastojaka koja nudi pouzdane, proverene i naučno podržane informacije o skoro 30.000 sastojaka koji se koriste u kozmetici.

Ova baza podataka će vam pomoći da razumete zašto se određeni sastojci nalaze u vašim kozmetičkim proizvodima; koja svojstva imaju i još mnogo toga. Baza podataka je trenutno dostupna na četrnaest jezika, a uskoro će ih biti još.

Pretraži bazu podataka