Sastojak

CARAMEL

Naziv / opis

Karamel

Funkcija(e) ovog sastojka u kozmetičkim proizvodima

BOJA

Boje kozmetičke proizvode, kožu, nokte i/ili kosu

MIRIS

Pojačava miris proizvoda i/ili parfImiše kožu

Poreklo

Biljka

Pojava u drugim proizvodima

Prehrambena boja: E 150 a-d

Osnovne informacije o upotrebi u kozmetici

Smeđa boja Boje obezbeđuju privlačan izgled kozmetičkog proizvoda i služe za ulepšavanje kože i kose. Najčešće korišćene boje su sintetičke; dostupno je samo nekoliko prirodnih supstanci. Primenljivi INCI nazivi za boje su u većini slučajeva takozvani indeksni brojevi boja, „CI brojevi“. Mirisi ili mešavine mirisa se u kozmetičkoj oblasti često nazivaju "parfemskim agensima" ili "parfemskim uljima". Na kozmetičkim proizvodima deklarisani su INCI nazivom "PARFUM". To su nerazređene pojedinačne supstance ili njihove mešavine koje potiču od prirodnih sirovina ili se mogu proizvesti (polu) sintetički. Oni su polazni materijali za proizvodnju parfema, parfemske vode, toaletne vode, kolonjske vode i drugih parfimiranih kozmetičkih proizvoda. Prosečan sadržaj mirisa u parfemu iznosi 15-30%, u parfemskoj vodi 10-14%, u toaletnoj vodi 6-9%, u kolonjskoj vodi 3-5%, kao i u kremama za kožu, šamponima, sprejevima za kosu i dezodoransima približno 0,2-1 % i približno 1-3% u dezodoransu u stikovima. Parfemska ulja obuhvataju eterična ulja, smole i apsolute. Izvori su, između ostalog, cveće, lišće i stabljika, plodovi i kore voća ili koreni biljaka; drveće, trava ili bilje, iglice, smole i balzami. Koriste se samo jedinjenja izdvojena iz prirodnih proizvoda kao što su aldehidi, ketoni, estri, alkoholi itd. (geraniol, citronelal, citral, eugenol, mentol), kao i polusintetički (citronelol, geranil acetat, jonon) i sintetički mirisi ( npr. feniletil alkohol i linalol). Mirisi životinjskog porekla kao što su mošus i ambra se retko koriste.

Informacije o bezbednoj upotrebi

Prema Uredbi EK o kozmetici [Uredba (EZ) br. 1223/2009], koja se primenjuje na celokupno tržište EU, boje se definišu kao supstance koje su isključivo ili uglavnom namenjene za bojenje kozmetičkog proizvoda, tela u celini ili određenih njegovih delova, apsorpcijom ili refleksijom vidljive svetlosti. Aneksom IV Uredbe definisane su supstance koje se mogu koristiti kao boje u kozmetičkim proizvodima. U ovoj pozitivnoj listi boja maksimalne koncentracije su delimično definisane za upotrebu ovih supstanci u kozmetičkim proizvodima kao i dozvoljene oblasti primene. Boje za kosu su trenutno i dalje posebno regulisane zakonodavstvom EK o kozmetici. U budućnosti se planira i njihovo uvrštavanje u Aneks IV. Boje se selektivno ispituju pre odobrenja za Aneks IV na njihovu toksikološku bezbednost i podvrgavaju se opsežnim testovima. Proizvođači moraju dokazati zdravstvenu bezbednost u detaljnim naučnim studijama. Dodatno, odobrene boje se ponovo procenjuju i lista se u skladu sa tim ažurira u skladu sa novim naučnim saznanjima i mogućim anomalijama do kojih se došlo putem praćenja tržišta.

Pripada sledećim grupama supstanci

Boje / pigmenti

Parfemi / Mirisi

Regulisanje kozmetike

Kozmetički sastojci podležu propisima. Imajte na umu da se van EU na kozmetičke sastojke mogu primeniti različiti propisi.

Razumevanje vaše kozmetike

Kako se kozmetika u Evropi održava bezbednom?

Strogi zakoni osiguravaju da kozmetika i proizvodi za ličnu negu koji se prodaju u Evropskoj uniji budu bezbedni za upotrebu. Kompanije, nacionalni i evropski regulatorni organi dele odgovornost za bezbednost kozmetičkih proizvoda.

Šta treba da znam o endokrinim disruptorima?

Za neke sastojke koji se koriste u kozmetičkim proizvodima se tvrdi da su „endokrini disruptori“ zato što imaju potencijal da oponašaju neka svojstva naših hormona. Samo zato što nešto ima potencijal da oponaša hormon ne znači da će poremetiti naš endokrini sistem. Mnoge supstance, uključujući prirodne, oponašaju hormone, ali se pokazalo da vrlo malo njih, a to su uglavnom moćni lekovi, izazivaju poremećaj endokrinog sistema. Rigorozne procene bezbednosti proizvoda od strane kvalifikovanih naučnih stručnjaka, koje su kompanije zakonski obavezne da sprovedu pokrivaju sve potencijalne rizike, uključujući i potencijalne endokrine poremećaje.

Da li je kozmetika testirana na životinjama? Ne!

U Evropskoj uniji je testiranje kozmetike na životinjama u potpunosti zabranjeno od 2013. Tokom poslednjih 30 godina, mnogo pre nego što je zabrana testiranja životinja stupila na snagu, industrija kozmetike i lične nege je ulagala u istraživanje i razvoj kako bi bila pionir u razvoju alternativa alatima za testiranje na životinjama u cilju procene bezbednosti kozmetičkih sastojaka i proizvoda.

Šta je sa alergenima u kozmetici?

Mnoge supstance, prirodne ili veštačke, imaju potencijal da izazovu alergijsku reakciju. Alergijska reakcija se javlja kada imuni sistem osobe reaguje na supstance koje su bezopasne za većinu ljudi. Supstanca koja izaziva alergijsku reakciju naziva se alergen. Kozmetički proizvodi i proizvodi za ličnu negu mogu da sadrže sastojke koji mogu biti alergeni za neke ljude. To ne znači da proizvod nije bezbedan za druge ljude.

Baza podataka

Kozmetika je ljudima važna i igra značajnu ulogu u našem svakodnevnom životu. Evropski potrošači u proseku koriste preko sedam različitih kozmetičkih proizvoda dnevno. A vi? Sasvim je prirodno da želite da saznate više o sastojcima u tim proizvodima.

U digitalnom svetu u kojem živimo, preplavljeni smo informacijama o kozmetici. Međutim, teško je znati koje su među njima pouzdane. COSMILE Europe je evropska baza podataka kozmetičkih sastojaka koja nudi pouzdane, proverene i naučno podržane informacije o skoro 30.000 sastojaka koji se koriste u kozmetici.

Ova baza podataka će vam pomoći da razumete zašto se određeni sastojci nalaze u vašim kozmetičkim proizvodima; koja svojstva imaju i još mnogo toga. Baza podataka je trenutno dostupna na četrnaest jezika, a uskoro će ih biti još.

Pretraži bazu podataka