CITRIC ACID

Naziv / opis

Limunska kiselina; 2-hidroksi-1,2,3-propantrikarboksilna kiselina

---

Funkcija(e) ovog sastojka u kozmetičkim proizvodima

HELATIRANJE

Vezuje jone metala što može negativno uticati na stabilnost i/ili izgled kozmetike

PARFIMIRAJUĆI

Deo parfemskih ulja i/ili aroma

PUFEROVANJE

Kontroliše pH kozmetičkih proizvoda

---

Poreklo

Biljka/biotehnologija

---

Pojava u kozmetici

Emulzije, npr. losioni ili kreme za negu kože

---

Pojava u drugim proizvodima

U prehrambenim proizvodima, dodacima ishrani, kao omekšivač vode/sredstvo za odstranjivanje i alternativni regenerator

---

Osnovne informacije o upotrebi u kozmetici

Limunska kiselina ima blago adstringentno i izbeljujuće dejstvo. Takođe se koristi kao kisela komponenta za podešavanje pH vrednosti kozmetike, npr. u losionima ili kremama za negu kože. Voćne kiseline (INCI: npr. LIMUNSKA KISELINA ili OKSALNA KISELINA) postaju sve popularnije u primeni u kozmetičkim proizvodima. Zbog njihovog prisustva nestaju ljuspice i gruba područja, koža postaje glatkija, a fine linije i bore se smanjuju. U višim koncentracijama voćne kiseline rastvaraju veze sve više akumuliranih mrtvih ćelija kože u stratus corneum-u i time podržavaju njihovo uklanjanje. Indirektno se promoviše i podržava prirodno formiranje novih ćelija, a elastičnost kože se poboljšava. U slučaju masne kože voćne kiseline sprečavaju stvaranje fleka i nečistoća na koži. Na ovaj način tekstura kože je potpuno rafinirana, koža izgleda jasnije i svežije. Voćne kiseline se dodaju u niskim koncentracijama nekim kremama. Dobijaju se na primer od limuna, grožđa ili jabuka ili se proizvode sintetički. Upotrebu voćnih kiselina treba precizno prilagoditi teksturi kože. Osetljiva koža može, na primer, da bude iritirana i ne toleriše svaka koža prečesto nanošenje visokokoncentrovanih proizvoda. Zbog toga su proizvodi dostupni na tržištu u današnje vreme posebno pažljivo odabrani u smislu koncentracije aktivnih sastojaka i/ili podešavanja pH vrednosti. Nakon nanošenja proizvoda sa voćnim kiselinama veće koncentracije, važna je zaštita od sunca. Odgovarajuća referenca se može naći na proizvodima. Mirisi ili mešavine mirisa se u kozmetičkoj oblasti često nazivaju "parfemskim agensima" ili "parfemskim uljima". Na kozmetičkim proizvodima deklarisani su INCI nazivom "PARFUM". To su nerazređene pojedinačne supstance ili njihove mešavine koje potiču od prirodnih sirovina ili se mogu proizvesti (polu) sintetički. Oni su polazni materijali za proizvodnju parfema, parfemske vode, toaletne vode, kolonjske vode i drugih parfimiranih kozmetičkih proizvoda. Prosečan sadržaj mirisa u parfemu iznosi 15-30%, u parfemskoj vodi 10-14%, u toaletnoj vodi 6-9%, u kolonjskoj vodi 3-5%, kao i u kremama za kožu, šamponima, sprejevima za kosu i dezodoransima približno 0,2-1 % i približno 1-3% u dezodoransu u stikovima. Parfemska ulja obuhvataju eterična ulja, smole i apsolute. Izvori su, između ostalog, cveće, lišće i stabljika, plodovi i kore voća ili koreni biljaka; drveće, trava ili bilje, iglice, smole i balzami. Koriste se samo jedinjenja izdvojena iz prirodnih proizvoda kao što su aldehidi, ketoni, estri, alkoholi itd. (geraniol, citronelal, citral, eugenol, mentol), kao i polusintetički (citronelol, geranil acetat, jonon) i sintetički mirisi ( npr. feniletil alkohol i linalol). Mirisi životinjskog porekla kao što su mošus i ambra se retko koriste.

---

Pripada sledećim grupama supstanci

---

Regulisanje kozmetike

Kozmetički sastojci podležu propisima. Imajte na umu da se van EU na kozmetičke sastojke mogu primeniti različiti propisi.