Sastojak
GLUCONIC ACID
Naziv / opis
Glukonska kiselina
Funkcija(e) ovog sastojka u kozmetičkim proizvodima
HELATIRANJE
Vezuje jone metala što može negativno uticati na stabilnost i/ili izgled kozmetike
MIRIS
Pojačava miris proizvoda i/ili parfImiše kožu
Poreklo
Sintetički
Osnovne informacije o upotrebi u kozmetici
Voćne kiseline (INCI: npr. LIMUNSKA KISELINA ili OKSALNA KISELINA) postaju sve popularnije u primeni u kozmetičkim proizvodima. Zbog njihovog prisustva nestaju ljuspice i gruba područja, koža postaje glatkija, a fine linije i bore se smanjuju. U višim koncentracijama voćne kiseline rastvaraju veze sve više akumuliranih mrtvih ćelija kože u stratus corneum-u i time podržavaju njihovo uklanjanje. Indirektno se promoviše i podržava prirodno formiranje novih ćelija, a elastičnost kože se poboljšava. U slučaju masne kože voćne kiseline sprečavaju stvaranje fleka i nečistoća na koži. Na ovaj način tekstura kože je potpuno rafinirana, koža izgleda jasnije i svežije. Voćne kiseline se dodaju u niskim koncentracijama nekim kremama. Dobijaju se na primer od limuna, grožđa ili jabuka ili se proizvode sintetički. Upotrebu voćnih kiselina treba precizno prilagoditi teksturi kože. Osetljiva koža može, na primer, da bude iritirana i ne toleriše svaka koža prečesto nanošenje visokokoncentrovanih proizvoda. Zbog toga su proizvodi dostupni na tržištu u današnje vreme posebno pažljivo odabrani u smislu koncentracije aktivnih sastojaka i/ili podešavanja pH vrednosti. Nakon nanošenja proizvoda sa voćnim kiselinama veće koncentracije, važna je zaštita od sunca. Odgovarajuća referenca se može naći na proizvodima. Mirisi ili mešavine mirisa se u kozmetičkoj oblasti često nazivaju "parfemskim agensima" ili "parfemskim uljima". Na kozmetičkim proizvodima deklarisani su INCI nazivom "PARFUM". To su nerazređene pojedinačne supstance ili njihove mešavine koje potiču od prirodnih sirovina ili se mogu proizvesti (polu) sintetički. Oni su polazni materijali za proizvodnju parfema, parfemske vode, toaletne vode, kolonjske vode i drugih parfimiranih kozmetičkih proizvoda. Prosečan sadržaj mirisa u parfemu iznosi 15-30%, u parfemskoj vodi 10-14%, u toaletnoj vodi 6-9%, u kolonjskoj vodi 3-5%, kao i u kremama za kožu, šamponima, sprejevima za kosu i dezodoransima približno 0,2-1 % i približno 1-3% u dezodoransu u stikovima. Parfemska ulja obuhvataju eterična ulja, smole i apsolute. Izvori su, između ostalog, cveće, lišće i stabljika, plodovi i kore voća ili koreni biljaka; drveće, trava ili bilje, iglice, smole i balzami. Koriste se samo jedinjenja izdvojena iz prirodnih proizvoda kao što su aldehidi, ketoni, estri, alkoholi itd. (geraniol, citronelal, citral, eugenol, mentol), kao i polusintetički (citronelol, geranil acetat, jonon) i sintetički mirisi ( npr. feniletil alkohol i linalol). Mirisi životinjskog porekla kao što su mošus i ambra se retko koriste.
Pripada sledećim grupama supstanci
Regulisanje kozmetike
Kozmetički sastojci podležu propisima. Imajte na umu da se van EU na kozmetičke sastojke mogu primeniti različiti propisi.