Sastojak

IODOPROPYNYL BUTYLCARBAMATE

Naziv / opis

Jodopropinil butilkarbamat (IPBC); 3-jodo-2-propinil butilkarbamat

Funkcija(e) ovog sastojka u kozmetičkim proizvodima

KONZERVANS

Štiti kozmetičke proizvode od mikrobnog kvarenja

Poreklo

Sintetički

Pojava u kozmetici

Razna konzervisana kozmetika (tačnije proizvodi za ispiranje) osim proizvoda za negu usana i usne, kao i proizvoda za negu tela za primenu na velikim površinama

Pojava u drugim proizvodima

Premazi (npr. zavese za tuširanje i suncobrani), vlažni toalet papir, sredstva za čišćenje u domaćinstvu i sredstva za zaštitu drveta, rashladna maziva, pribor za pisanje, mrlje i boje rastvorljive u vodi

Osnovne informacije o upotrebi u kozmetici

Konzervansi štite kozmetičke proizvode od mikrobnog kvarenja i stoga daju veliki doprinos zdravlju potrošača. Konzervansi su naročito potrebni u kozmetičkim formulacijama koje sadrže vodu, jer mikroorganizmi mogu kolonizirati i razmnožavati se u vodenom okruženju (proizvodi koji sadrže vodu). Kozmetički proizvodi često sadrži ne samo jedan konzervans, već mešavinu nekoliko konzervanasa koji istovremeno deluju protiv različitih bakterija, kvasaca ili plesni. Svaka od ovih supstanci je sveobuhvatno ispitana i procenjena joj je bezbednost (pojedinčano i u kombinaciji). Proizvođači uvek koriste samo najnižu moguću efikasnu koncentraciju u proizvodu kako bi se obezbedili optimalan rok trajanja i bezbedna primena.

Informacije o bezbednoj upotrebi

U skladu sa Uredbom EK o kozmetici (Uredba (EC) br. 1223/2009), koja se primenjuje na celokupno tržište EU, pod konzervansima se podrazumevaju supstance čija je isključiva ili pretežna namena da inhibiraju razvoj mikroorganizama u kozmetičkom proizvodu. Prilog V Uredbe definiše supstance koje se mogu koristiti kao konzervansi u kozmetičkim proizvodima. U ovoj takozvanoj pozitivnoj listi konzervanasa definisane su maksimalne koncentracije za upotrebu ovih supstanci u kozmetičkim proizvodima, kao i dozvoljene upotrebe. Konzervansi se ispituju u pogledu toksikološke bezbednosti pre njihovog odobrenja u Aneksu V i podvrgavaju se opsežnim testovima. Proizvođači moraju iscrpnim naučnim studijama da dokažu zdravstvenu sigurnost.

Zašto je supstanca predmet rasprave?

Sumnja se da jodopropinil butilkarbamat (IPBC) izaziva/podstiče alergije (senzibilizaciju) i izaziva poremećaje štitne žlezde oslobađanjem joda. Činjenice: Kao i svi konzervansi, IPBC je strogo regulisan i njegova upotreba u kozmetičkim proizvodima ne sme da pređe dozvoljene maksimalne koncentracije. Tumačenje rezultata studije toksičnosti sugeriše da bi trebalo dnevno primeniti 28.500 boca gela za tuširanje ili 228.000 tegli kreme za lice ili 304.000 konzervi dezodoransa (57 kg žena, prosečna težina) da bi se premašila doza bez efekta. Prijavljeni su slučajevi dermatitisa (zapaljenja kože), ali studije na ljudima su otkrile samo mali potencijal za iritaciju i senzibilizaciju. Štaviše, ovi rezultati su dobijeni za koncentracije 5 do 25 puta veće od maksimalno dozvoljenih koncentracija u kozmetičkim proizvodima. Oslobađanje joda iz IPBC nije dokazano, posebno u koncentracijama dozvoljenim u kozmetičkim proizvodima. Dodatno, čak i kada bi se pretpostavilo oslobađanje joda, količine slobodnog joda bi bile premale da bi imale štetne efekte na štitnu žlezdu. Zaključak: IPBC je priznat od strane stručnih komiteta (evropskih, američkih i francuskih) (1, 2, 3) kao bezbedan za upotrebu u kozmetičkim proizvodima. Njegov potencijal iritacije i senzibilizacije je nizak, posebno u koncentracijama koje se koriste u kozmetičkim proizvodima. U cilju predostrožnosti, trudnicama sa poremećajima štitaste žlezde i deci mlađoj od 3 godine se ipak savetuje da izbegavaju izlaganje IPBC-u. Izvori: (1) SCCNFP 0826/04 - 07/2004: https://ec.europa.eu/health/archive/ph_risk/committees/sccp/documents/out288_en.pdf (2) Konačni izveštaj o proceni bezbednosti jodopropinil butilkarbamata, 1998: https:/ /journals.sagepub.com/doi/10.1177/109158189801700503 (3) INRS FT br. 320 – 3-jodo-2-propinilbutilkarbamat (IPBC), 07/2017: https://vvv.inrs.fr/ dms/ficheTok/FicheFicheTok/FICHETOKS_320-3/FicheTok_320.pdf

Dodatne informacije

Za razjašnjenje sumnje na kontaktnu alergiju ova supstanca se može rutinski testirati epikutanim testom kod dermatologa.

Pripada sledećim grupama supstanci

Konzervansi

Regulisanje kozmetike

Kozmetički sastojci podležu propisima. Imajte na umu da se van EU na kozmetičke sastojke mogu primeniti različiti propisi.

Razumevanje vaše kozmetike

Kako se kozmetika u Evropi održava bezbednom?

Strogi zakoni osiguravaju da kozmetika i proizvodi za ličnu negu koji se prodaju u Evropskoj uniji budu bezbedni za upotrebu. Kompanije, nacionalni i evropski regulatorni organi dele odgovornost za bezbednost kozmetičkih proizvoda.

Šta treba da znam o endokrinim disruptorima?

Za neke sastojke koji se koriste u kozmetičkim proizvodima se tvrdi da su „endokrini disruptori“ zato što imaju potencijal da oponašaju neka svojstva naših hormona. Samo zato što nešto ima potencijal da oponaša hormon ne znači da će poremetiti naš endokrini sistem. Mnoge supstance, uključujući prirodne, oponašaju hormone, ali se pokazalo da vrlo malo njih, a to su uglavnom moćni lekovi, izazivaju poremećaj endokrinog sistema. Rigorozne procene bezbednosti proizvoda od strane kvalifikovanih naučnih stručnjaka, koje su kompanije zakonski obavezne da sprovedu pokrivaju sve potencijalne rizike, uključujući i potencijalne endokrine poremećaje.

Da li je kozmetika testirana na životinjama? Ne!

U Evropskoj uniji je testiranje kozmetike na životinjama u potpunosti zabranjeno od 2013. Tokom poslednjih 30 godina, mnogo pre nego što je zabrana testiranja životinja stupila na snagu, industrija kozmetike i lične nege je ulagala u istraživanje i razvoj kako bi bila pionir u razvoju alternativa alatima za testiranje na životinjama u cilju procene bezbednosti kozmetičkih sastojaka i proizvoda.

Šta je sa alergenima u kozmetici?

Mnoge supstance, prirodne ili veštačke, imaju potencijal da izazovu alergijsku reakciju. Alergijska reakcija se javlja kada imuni sistem osobe reaguje na supstance koje su bezopasne za većinu ljudi. Supstanca koja izaziva alergijsku reakciju naziva se alergen. Kozmetički proizvodi i proizvodi za ličnu negu mogu da sadrže sastojke koji mogu biti alergeni za neke ljude. To ne znači da proizvod nije bezbedan za druge ljude.

Baza podataka

Kozmetika je ljudima važna i igra značajnu ulogu u našem svakodnevnom životu. Evropski potrošači u proseku koriste preko sedam različitih kozmetičkih proizvoda dnevno. A vi? Sasvim je prirodno da želite da saznate više o sastojcima u tim proizvodima.

U digitalnom svetu u kojem živimo, preplavljeni smo informacijama o kozmetici. Međutim, teško je znati koje su među njima pouzdane. COSMILE Europe je evropska baza podataka kozmetičkih sastojaka koja nudi pouzdane, proverene i naučno podržane informacije o skoro 30.000 sastojaka koji se koriste u kozmetici.

Ova baza podataka će vam pomoći da razumete zašto se određeni sastojci nalaze u vašim kozmetičkim proizvodima; koja svojstva imaju i još mnogo toga. Baza podataka je trenutno dostupna na četrnaest jezika, a uskoro će ih biti još.

Pretraži bazu podataka