Sastojak

ALUMINUM CHLOROHYDRATE

Naziv / opis

Aluminijum hlorohidrat

Funkcija(e) ovog sastojka u kozmetičkim proizvodima

ADSTRIGENS

Skuplja kožu / komprimuje površinu kože

ANTIPERSPIRANT

Smanjuje znojenje

DEZODORANS

Smanjuje ili maskira neprijatne mirise tela

Poreklo

Sintetički

Pojava u kozmetici

U kozmetičkim proizvodima i proizvodima za negu tela za smanjenje znojenja (antiperspiranti)

Pojava u drugim proizvodima

U papirnoj i tekstilnoj industriji kao i za prečišćavanje otpadnih voda

Osnovne informacije o upotrebi u kozmetici

Antiperspiranti na bazi aluminijumskih soli dokazali su se decenijama praktične primene protiv prekomernog lučenja znoja. U kozmetičkim proizvodima aluminijum hlorohidrat se javlja uglavnom kao antiperspirantni sastojak. Antiperspiranti ili antihidrotici se u osnovi razlikuju po svojoj primeni i dejstvu od dezodoransa. Oni regulišu izlučivanje znoja; dezodoransi, nasuprot tome, sadrže sastojke koji inhibiraju mirise i antibakterijske sastojke koji uglavnom apsorbuju i pokrivaju miris znoja. Uobičajeni antiperspiranti imaju efekat smanjenja znojenja od približno 20 do 60%. Što je veća koncentracija aktivnog sastojka i niža pH vrednost proizvoda, to je jača efikasnost antiperspiranta. Na početku primene efekat regulacije znojenja se značajno povećava i ostaje na konstantnom nivou u slučaju redovne upotrebe. Antiperspiranti deluju tako što blokiraju ekrinu znojnu žlezdu gel čepom na spoljašnjem sloju kože, čime se smanjuje količina znoja koja dospeva do površine kože. Pošto se ovi procesi odvijaju na nivou epidermisa, ovi čepovi se postepeno odbijaju u toku obnavljanja kože sa procesom keratinizacije. Dodatno, soli aluminijuma ometaju rast bakterija; pa stoga pružaju i efekat dezodoransa.

Veze ka naučnim recenzijama

Mišljenje SCCS-a (2019) o bezbednosti aluminijuma u kozmetičkim proizvodima

Mišljenje Nemačkog saveznog instituta za procenu rizika (BfR, 2020) o aluminijumu

Mišljenje SCCS-a (2021) o bezbednosti aluminijuma u ruževima

Zašto je supstanca predmet rasprave?

Sumnja se da soli aluminijuma povećavaju rizik od raka dojke i Alchajmerove bolesti. Činjenice: Najnovija procena nezavisnih evropskih naučnika, zasnovana na poslednjim naučnim podacima, datira iz 2019. godine i potvrđuje da su kozmetički proizvodi koji sadrže soli aluminijuma bezbedni za potrošača, iz sledećih razloga: - Aluminijum ne prodire u kožu; - Ne postoji veza između aluminijuma i raka dojke; - Ne postoji veza između aluminijuma i neurodegenerativnih bolesti. Evropski naučni komitet je stoga smatrao da su antiperspiranti koji sadrže soli aluminijuma bezbedni, čak i na obrijanoj ili depiliranoj koži. Pre ove studije iz 2019. godine, upotrebu soli aluminijuma u kozmetičkim proizvodima ocenjivale su brojne stručne komisije (evropske, francuske, nemačke, američke itd.). Ove studije nisu pokazale nikakav kancerogen potencijal soli aluminijuma, bilo oralnim putem unošenja ili kada se nanesu na kožu. Iako je aluminijum neurotoksični agens u visokim dozama kod životinja, nije utvrđena uzročna veza između soli aluminijuma i Alchajmerove bolesti. Prisustvo aluminijuma u lezijama karakterističnim za Alchajmerovu bolest ne znači da je aluminijum za njih odgovoran. Izloženost aluminijumu ne dolazi samo od kozmetičkih proizvoda, već i od hrane. Procenjuje se da je prodiranje aluminijuma u kožu izuzetno nisko, zbog molekularnih karakteristika aluminijumskih jedinjenja. Pored toga, ova jedinjenja se vezuju za komponente znoja i kože, pa su stoga malo biodostupna (biodostupnost se definiše kao proporcija primenjene doze koja je rastvorena u digestivnom sistemu i stoga može da se apsorbuje u telu). Utvrđeno je da je studija iz 2003. koja je izazvala kontroverzu o aluminijumskim solima naučno nevažeća, što je autor i priznao. Zaključak: Brojne studije sprovedene na solima aluminijuma nikada nisu uspele da uspostave uzročnu vezu između soli aluminijuma nanetih na kožu i raka dojke ili Alchajmerove bolesti. Nedavne pouzdane studije (2019) o prodiranju soli aluminijuma, prisutnih u kozmetici, u kožu (uključujući antiperspirante), potvrdile su veoma nisku apsorpciju kože (oko 0,00052 %), uključujući obrijanu ili depiliranu kožu. Aluminijum prisutan u antiperspirantima ostaje van tela, što sprečava bilo kakav toksični efekat. SCCS smatra da izloženost aluminijumu svakodnevnom primenom kozmetičkih proizvoda koji sadrže aluminijum ne doprinosi značajno sistemskom opterećenju tela aluminijumom iz drugih izvora.

Pripada sledećim grupama supstanci

Aktivni sastojci u antiperspiransima / adstringenti

Sredstva za dezodorisanje

Razumevanje vaše kozmetike

Kako se kozmetika u Evropi održava bezbednom?

Strogi zakoni osiguravaju da kozmetika i proizvodi za ličnu negu koji se prodaju u Evropskoj uniji budu bezbedni za upotrebu. Kompanije, nacionalni i evropski regulatorni organi dele odgovornost za bezbednost kozmetičkih proizvoda.

Šta treba da znam o endokrinim disruptorima?

Za neke sastojke koji se koriste u kozmetičkim proizvodima se tvrdi da su „endokrini disruptori“ zato što imaju potencijal da oponašaju neka svojstva naših hormona. Samo zato što nešto ima potencijal da oponaša hormon ne znači da će poremetiti naš endokrini sistem. Mnoge supstance, uključujući prirodne, oponašaju hormone, ali se pokazalo da vrlo malo njih, a to su uglavnom moćni lekovi, izazivaju poremećaj endokrinog sistema. Rigorozne procene bezbednosti proizvoda od strane kvalifikovanih naučnih stručnjaka, koje su kompanije zakonski obavezne da sprovedu pokrivaju sve potencijalne rizike, uključujući i potencijalne endokrine poremećaje.

Da li je kozmetika testirana na životinjama? Ne!

U Evropskoj uniji je testiranje kozmetike na životinjama u potpunosti zabranjeno od 2013. Tokom poslednjih 30 godina, mnogo pre nego što je zabrana testiranja životinja stupila na snagu, industrija kozmetike i lične nege je ulagala u istraživanje i razvoj kako bi bila pionir u razvoju alternativa alatima za testiranje na životinjama u cilju procene bezbednosti kozmetičkih sastojaka i proizvoda.

Šta je sa alergenima u kozmetici?

Mnoge supstance, prirodne ili veštačke, imaju potencijal da izazovu alergijsku reakciju. Alergijska reakcija se javlja kada imuni sistem osobe reaguje na supstance koje su bezopasne za većinu ljudi. Supstanca koja izaziva alergijsku reakciju naziva se alergen. Kozmetički proizvodi i proizvodi za ličnu negu mogu da sadrže sastojke koji mogu biti alergeni za neke ljude. To ne znači da proizvod nije bezbedan za druge ljude.

Baza podataka

Kozmetika je ljudima važna i igra značajnu ulogu u našem svakodnevnom životu. Evropski potrošači u proseku koriste preko sedam različitih kozmetičkih proizvoda dnevno. A vi? Sasvim je prirodno da želite da saznate više o sastojcima u tim proizvodima.

U digitalnom svetu u kojem živimo, preplavljeni smo informacijama o kozmetici. Međutim, teško je znati koje su među njima pouzdane. COSMILE Europe je evropska baza podataka kozmetičkih sastojaka koja nudi pouzdane, proverene i naučno podržane informacije o skoro 30.000 sastojaka koji se koriste u kozmetici.

Ova baza podataka će vam pomoći da razumete zašto se određeni sastojci nalaze u vašim kozmetičkim proizvodima; koja svojstva imaju i još mnogo toga. Baza podataka je trenutno dostupna na četrnaest jezika, a uskoro će ih biti još.

Pretraži bazu podataka