Sastojak
LACTIC ACID
Naziv / opis
Mlečna kiselina; 2-Hidroksipropanska kiselina
Funkcija(e) ovog sastojka u kozmetičkim proizvodima
KONDICIONIRANJE KOŽE
Održava kožu u dobrom stanju
PARFIMIRAJUĆI
Deo parfemskih ulja i/ili aroma
PUFEROVANJE
Kontroliše pH kozmetičkih proizvoda
SUPSTANCA KOJA ZADRŽAVA VLAGU
Čuva i zadržava vlagu u kozmetičkim proizvodima
Poreklo
Biljka/biotehnologija Sintetički
Pojava u kozmetici
Tečni sapuni, kreme za kožu, tonici za lice, proizvodi za negu kose, pilinzi lica
Pojava u drugim proizvodima
Sredstva za čišćenje, sredstvo za pranje sudova
Osnovne informacije o upotrebi u kozmetici
Mlečna kiselina je u hemijskom smislu hidroksikarboksilna kiselina; alkanska kiselina koja ima i karboksi grupu i hidroksi grupu. Mlečna kiselina je bezbojna do blago žućkasta tečnost nalik sirupu koja se lako može mešati sa alkoholom i vodom. To je endogena supstanca koja se javlja kao L-(+) mlečna kiselina u znoju, krvi, mišićnom serumu, bubrezima, žuči i pljuvački. To je alfa-hidroksi kiselina koja ima higroskopna svojstva. Soli i estri mlečne kiseline se nazivaju laktati. U obliku laktata, mlečna kiselina je važan međuproizvod u metabolizmu, na primer, kao proizvod razgradnje šećera fermentacijom mlečne kiseline. Mlečna kiselina se nalazi, između ostalog, u takozvanom hidrolipidnom filmu – kiselinskom zaštitnom omotaču kože. Doprinosi održavanju pH vrednosti kože u ravnoteži. Pored drugih supstanci kao što su proteini, šećer i urea, mlečna kiselina na osnovu svojih higroskopskih svojstava obezbeđuje dobar prodor vlage u kožu. U proizvodima za negu kože kao što su kreme za kožu mlečna kiselina (INCI: MLEČNA KISELINA; soli: LAKTAT) se često koriste za negu suve kože. U kombinaciji sa drugim supstancama, mlečna kiselina takođe reguliše pH vrednost proizvoda za negu. Na ovaj način se osigurava da se zaštitni kiseli omotač kože ne naruši pri nanošenju proizvoda. Zbog svojih keratolitičkih svojstava (razrešavanje keratinizacije), mlečna kiselina se, osim toga, koristi u proizvodima za negu kože i omekšavanje žuljeva. U tečnim sapunima se takođe koristi mlečna kiselina, jer ima antibakterijski efekat. Mirisi ili mešavine mirisa se u kozmetičkoj oblasti često nazivaju "parfemskim agensima" ili "parfemskim uljima". Na kozmetičkim proizvodima deklarisani su INCI nazivom "PARFUM". To su nerazređene pojedinačne supstance ili njihove mešavine koje potiču od prirodnih sirovina ili se mogu proizvesti (polu) sintetički. Oni su polazni materijali za proizvodnju parfema, parfemske vode, toaletne vode, kolonjske vode i drugih parfimiranih kozmetičkih proizvoda. Prosečan sadržaj mirisa u parfemu iznosi 15-30%, u parfemskoj vodi 10-14%, u toaletnoj vodi 6-9%, u kolonjskoj vodi 3-5%, kao i u kremama za kožu, šamponima, sprejevima za kosu i dezodoransima približno 0,2-1 % i približno 1-3% u dezodoransu u stikovima. Parfemska ulja obuhvataju eterična ulja, smole i apsolute. Izvori su, između ostalog, cveće, lišće i stabljika, plodovi i kore voća ili koreni biljaka; drveće, trava ili bilje, iglice, smole i balzami. Koriste se samo jedinjenja izdvojena iz prirodnih proizvoda kao što su aldehidi, ketoni, estri, alkoholi itd. (geraniol, citronelal, citral, eugenol, mentol), kao i polusintetički (citronelol, geranil acetat, jonon) i sintetički mirisi ( npr. feniletil alkohol i linalol). Mirisi životinjskog porekla kao što su mošus i ambra se retko koriste.
Pripada sledećim grupama supstanci
Regulisanje kozmetike
Kozmetički sastojci podležu propisima. Imajte na umu da se van EU na kozmetičke sastojke mogu primeniti različiti propisi.