Sastojak

ALUMINUM STEARATE

Naziv / opis

Aluminijum stearat; Stearinska kiselina, aluminijumska so

Funkcija(e) ovog sastojka u kozmetičkim proizvodima

BOJA

Boje kozmetičke proizvode, kožu, nokte i/ili kosu

KONTROLA VISKOZNOSTI

Povećava ili smanjuje viskozitet kozmetičkih proizvoda

PROTIV ZGRUDNJAVANJA

Sprečava zgrudnjavanje proizvoda u prahu

STABILIZACIJA EMULZIJE

Podržava formiranje emulzije i poboljšava stabilnost proizvoda

Pojava u kozmetici

Oleogeli, kreme i masti, puderi

Pojava u drugim proizvodima

U mnogim industrijama kao zgušnjivač, aditiv za matiranje i za hidrofobni tretman upijajućih materijala kao što su papir, tekstil i beton

Osnovne informacije o upotrebi u kozmetici

Aluminijum stearati su soli masnih kiselina (tzv. metalni sapuni). Sa uljima i tečnim parafinom formiraju gelove koji mogu poslužiti kao osnova za kremu. Oleo gelirajući agensi kao što je aluminijum stearat se koriste kao zgušnjivači u tečnim hidrofobnim (vodoodbojnim) fazama. Osnovni su sastojak oleogela na bazi ugljovodonika, glicerida, polisiloksana (silikona) ili voštanih estara. Štaviše, koriste se kao sredstva za bubrenje i zgušnjavanje kozmetičkih proizvoda i primenjuju se, na primer, i za proizvodnju adstringentnih pudera i krema (npr. protiv znojenja). Boje obezbeđuju privlačan izgled kozmetičkog proizvoda i služe za ulepšavanje kože i kose. Najčešće korišćene boje su sintetičke; dostupno je samo nekoliko prirodnih supstanci. Primenljivi INCI nazivi za boje su u većini slučajeva takozvani indeksni brojevi boja, „CI brojevi“.

Informacije o bezbednoj upotrebi

Prema Uredbi EK o kozmetici [Uredba (EZ) br. 1223/2009], koja se primenjuje na celokupno tržište EU, boje se definišu kao supstance koje su isključivo ili uglavnom namenjene za bojenje kozmetičkog proizvoda, tela u celini ili određenih njegovih delova, apsorpcijom ili refleksijom vidljive svetlosti. Aneksom IV Uredbe definisane su supstance koje se mogu koristiti kao boje u kozmetičkim proizvodima. U ovoj pozitivnoj listi boja maksimalne koncentracije su delimično definisane za upotrebu ovih supstanci u kozmetičkim proizvodima kao i dozvoljene oblasti primene. Boje za kosu su trenutno i dalje posebno regulisane zakonodavstvom EK o kozmetici. U budućnosti se planira i njihovo uvrštavanje u Aneks IV. Boje se selektivno ispituju pre odobrenja za Aneks IV na njihovu toksikološku bezbednost i podvrgavaju se opsežnim testovima. Proizvođači moraju dokazati zdravstvenu bezbednost u detaljnim naučnim studijama. Dodatno, odobrene boje se ponovo procenjuju i lista se u skladu sa tim ažurira u skladu sa novim naučnim saznanjima i mogućim anomalijama do kojih se došlo putem praćenja tržišta.

Veze ka naučnim recenzijama

Mišljenje SCCS-a (2019) o bezbednosti aluminijuma u kozmetičkim proizvodima

Mišljenje Nemačkog saveznog instituta za procenu rizika (BfR, 2020) o aluminijumu

Mišljenje SCCS-a (2021) o bezbednosti aluminijuma u ruževima

Pripada sledećim grupama supstanci

Boje / pigmenti

Sredstva za zgušnjavanje / regulatori konzistencije

Stabilizatori

Regulisanje kozmetike

Kozmetički sastojci podležu propisima. Imajte na umu da se van EU na kozmetičke sastojke mogu primeniti različiti propisi.

Razumevanje vaše kozmetike

Kako se kozmetika u Evropi održava bezbednom?

Strogi zakoni osiguravaju da kozmetika i proizvodi za ličnu negu koji se prodaju u Evropskoj uniji budu bezbedni za upotrebu. Kompanije, nacionalni i evropski regulatorni organi dele odgovornost za bezbednost kozmetičkih proizvoda.

Šta treba da znam o endokrinim disruptorima?

Za neke sastojke koji se koriste u kozmetičkim proizvodima se tvrdi da su „endokrini disruptori“ zato što imaju potencijal da oponašaju neka svojstva naših hormona. Samo zato što nešto ima potencijal da oponaša hormon ne znači da će poremetiti naš endokrini sistem. Mnoge supstance, uključujući prirodne, oponašaju hormone, ali se pokazalo da vrlo malo njih, a to su uglavnom moćni lekovi, izazivaju poremećaj endokrinog sistema. Rigorozne procene bezbednosti proizvoda od strane kvalifikovanih naučnih stručnjaka, koje su kompanije zakonski obavezne da sprovedu pokrivaju sve potencijalne rizike, uključujući i potencijalne endokrine poremećaje.

Da li je kozmetika testirana na životinjama? Ne!

U Evropskoj uniji je testiranje kozmetike na životinjama u potpunosti zabranjeno od 2013. Tokom poslednjih 30 godina, mnogo pre nego što je zabrana testiranja životinja stupila na snagu, industrija kozmetike i lične nege je ulagala u istraživanje i razvoj kako bi bila pionir u razvoju alternativa alatima za testiranje na životinjama u cilju procene bezbednosti kozmetičkih sastojaka i proizvoda.

Šta je sa alergenima u kozmetici?

Mnoge supstance, prirodne ili veštačke, imaju potencijal da izazovu alergijsku reakciju. Alergijska reakcija se javlja kada imuni sistem osobe reaguje na supstance koje su bezopasne za većinu ljudi. Supstanca koja izaziva alergijsku reakciju naziva se alergen. Kozmetički proizvodi i proizvodi za ličnu negu mogu da sadrže sastojke koji mogu biti alergeni za neke ljude. To ne znači da proizvod nije bezbedan za druge ljude.

Baza podataka

Kozmetika je ljudima važna i igra značajnu ulogu u našem svakodnevnom životu. Evropski potrošači u proseku koriste preko sedam različitih kozmetičkih proizvoda dnevno. A vi? Sasvim je prirodno da želite da saznate više o sastojcima u tim proizvodima.

U digitalnom svetu u kojem živimo, preplavljeni smo informacijama o kozmetici. Međutim, teško je znati koje su među njima pouzdane. COSMILE Europe je evropska baza podataka kozmetičkih sastojaka koja nudi pouzdane, proverene i naučno podržane informacije o skoro 30.000 sastojaka koji se koriste u kozmetici.

Ova baza podataka će vam pomoći da razumete zašto se određeni sastojci nalaze u vašim kozmetičkim proizvodima; koja svojstva imaju i još mnogo toga. Baza podataka je trenutno dostupna na četrnaest jezika, a uskoro će ih biti još.

Pretraži bazu podataka