Sastojak
LAWSONIA INERMIS FLOWER/FRUIT/LEAF EXTRACT
Naziv biljke
Henna
Korišćeni delovi biljaka
Cvetovi Pulpa voća Lišće (ili iglice)
Način pripreme
Ekstrakt (ekstrakt rastvarača)
Funkcija(e) ovog sastojka u kozmetičkim proizvodima
BOJENJE KOSE
Boji kosu
MIRIS
Pojačava miris proizvoda i/ili parfImiše kožu
Poreklo
Biljka
Osnovne informacije o upotrebi u kozmetici
Mirisi ili mešavine mirisa se u kozmetičkoj oblasti često nazivaju "parfemskim agensima" ili "parfemskim uljima". Na kozmetičkim proizvodima deklarisani su INCI nazivom "PARFUM". To su nerazređene pojedinačne supstance ili njihove mešavine koje potiču od prirodnih sirovina ili se mogu proizvesti (polu) sintetički. Oni su polazni materijali za proizvodnju parfema, parfemske vode, toaletne vode, kolonjske vode i drugih parfimiranih kozmetičkih proizvoda. Prosečan sadržaj mirisa u parfemu iznosi 15-30%, u parfemskoj vodi 10-14%, u toaletnoj vodi 6-9%, u kolonjskoj vodi 3-5%, kao i u kremama za kožu, šamponima, sprejevima za kosu i dezodoransima približno 0,2-1 % i približno 1-3% u dezodoransu u stikovima. Parfemska ulja obuhvataju eterična ulja, smole i apsolute. Izvori su, između ostalog, cveće, lišće i stabljika, plodovi i kore voća ili koreni biljaka; drveće, trava ili bilje, iglice, smole i balzami. Koriste se samo jedinjenja izdvojena iz prirodnih proizvoda kao što su aldehidi, ketoni, estri, alkoholi itd. (geraniol, citronelal, citral, eugenol, mentol), kao i polusintetički (citronelol, geranil acetat, jonon) i sintetički mirisi ( npr. feniletil alkohol i linalol). Mirisi životinjskog porekla kao što su mošus i ambra se retko koriste. Kozmetičke boje za kosu su podeljene prema različitim principima rada. Postoje privremene boje (za nijansiranje), polutrajne boje (polutrajne boje za kosu) i trajne boje (oksidacione boje ili izbeljivači). Privremene boje karakteriše upotreba direktnih boja (npr. katjonske boje kao što su Basic Red 56 ili Acid Blue 62). Ne postoji hemijska reakcija sa drugim komponentama; boje prijanjaju na površinu kose i traju jedno do dva pranja kose. Za privremene boje za kosu koriste se azo, trifenilmetan ili antrahinon boje. Privremene boje se prodaju kao vodeni alkoholni rastvori. U kombinaciji sa lakom za kosu, takođe je moguće naneti vrlo male zlatne ili srebrne sjajne pigmente ili čak fluorescentne supstance na kosu. Polutrajne boje (boje) takođe koriste direktne boje (npr. nitro boje kao što su HC Blue 2 ili HC Yellow 10). Kosa je kružno obojena, što obezbeđuje da izdrži osam do 10 pranja kose. Nitro boje se, zbog male veličine svojih molekula, šire u kosu, ali se mogu prati. Druge boje koje se koriste uključuju nitrofenil diamine, azo i hinoniminske boje u kombinaciji sa organskim solubilizatorima kao što su glikol etar ili polipropilen. U slučaju trajnih boja (oksidativne boje za kosu), prvo se koriste bezbojni prekursori, koji se takođe nazivaju razvijačima i fiksatorima. Stvarne boje se formiraju hemijskom reakcijom. Cela kosa je ofarbana i boja se ne spira.
Informacije o bezbednoj upotrebi
Boje za kosu su trenutno među najtemeljnije ispitanim kozmetičkim proizvodima na tržištu EU. Od 2003. godine Evropska komisija sprovodi globalnu strategiju za procenu bezbednosti pigmenata i boja za kosu u Evropi. Više od 100 pojedinačnih boja za kosu smatralo se bezbednim od strane Naučnog komiteta za bezbednost potrošača (SCCS) Komisije EU nakon sveobuhvatne procene i dozvoljene su za upotrebu u Aneksu III Uredbe EK o kozmetici. Objava Komisije EU o bezbednosti boja za kosu
Pripada sledećim grupama supstanci
Regulisanje kozmetike
Kozmetički sastojci podležu propisima. Imajte na umu da se van EU na kozmetičke sastojke mogu primeniti različiti propisi.