Sastojak

MEA-BENZOATE

Naziv / opis

MEA-benzoat; Benzojeva kiselina, 2-aminoetanol so

Funkcija(e) ovog sastojka u kozmetičkim proizvodima

KONZERVANS

Štiti kozmetičke proizvode od mikrobnog kvarenja

Poreklo

Sintetički

Pojava u kozmetici

Kao konzervans u raznim kozmetičkim proizvodima

Osnovne informacije o upotrebi u kozmetici

Konzervansi štite kozmetičke proizvode od mikrobnog kvarenja i stoga daju veliki doprinos zdravlju potrošača. Konzervansi su naročito potrebni u kozmetičkim formulacijama koje sadrže vodu, jer mikroorganizmi mogu kolonizirati i razmnožavati se u vodenom okruženju (proizvodi koji sadrže vodu). Kozmetički proizvodi često sadrži ne samo jedan konzervans, već mešavinu nekoliko konzervanasa koji istovremeno deluju protiv različitih bakterija, kvasaca ili plesni. Svaka od ovih supstanci je sveobuhvatno ispitana i procenjena joj je bezbednost (pojedinčano i u kombinaciji). Proizvođači uvek koriste samo najnižu moguću efikasnu koncentraciju u proizvodu kako bi se obezbedili optimalan rok trajanja i bezbedna primena. Benzojeva kiselina, aromatična karboksilna kiselina, ali i njene soli i estri se koriste kao konzervansi u kozmetici. Imaju dobru efikasnost protiv bakterija, kvasaca i plesni u kozmetičkim proizvodima. U prirodi se benzojeva kiselina nalazi u benzoinu koji je dao ime benzojevoj kiselini. Smola potiče od stabala štira u Indiji i Maleziji. Trenutno se benzojeva kiselina i njene soli i estri prvenstveno proizvode hemijskom sintezom. Estri benzojeve kiseline imaju delimično mirisni karakter – kao na primer benzil benzoat, etil benzoat i metil benzoat.

Informacije o bezbednoj upotrebi

U skladu sa Uredbom EK o kozmetici (Uredba (EC) br. 1223/2009), koja se primenjuje na celokupno tržište EU, pod konzervansima se podrazumevaju supstance čija je isključiva ili pretežna namena da inhibiraju razvoj mikroorganizama u kozmetičkom proizvodu. Prilog V Uredbe definiše supstance koje se mogu koristiti kao konzervansi u kozmetičkim proizvodima. U ovoj takozvanoj pozitivnoj listi konzervanasa definisane su maksimalne koncentracije za upotrebu ovih supstanci u kozmetičkim proizvodima, kao i dozvoljene upotrebe. Konzervansi se ispituju u pogledu toksikološke bezbednosti pre njihovog odobrenja u Aneksu V i podvrgavaju se opsežnim testovima. Proizvođači moraju iscrpnim naučnim studijama da dokažu zdravstvenu sigurnost. Ova supstanca je izričito odobrena i/ili podložna ograničenju kao rezultat unosa u Aneks III Uredbe o kozmetici EC nakon procene Naučnog komiteta za bezbednost potrošača Komisije EU (SCCS). Ograničenja se mogu odnositi npr. na kriterijume čistoće, maksimalnu koncentraciju ili ograničenja na određene kategorije proizvoda. U skladu sa uslovima koji su eventualno nametnuti Aneksom III, upotreba ove supstance u kozmetičkim proizvodima je bezbedna.

Zašto je supstanca predmet rasprave?

Aneks III Evropske uredbe o kozmetičkim proizvodima postavlja maksimalne granice za nivo nitrozamina u mono- i trialkilaminima i -alkanolaminima i u dialkilaminima i dialkanolamidima masnih kiselina. Do formiranja relevantnih nitrozamina može doći reakcijom sekundarnih amino jedinjenja koja se nalaze kao nečistoće u takvim sastojcima sa prekursorima nitrozamina (sa nitritima; reakcija nitrozacije). Nitrozamini, koji su potencijalno kancerogene komponente, mogu se stoga pojaviti kao neizbežni tragovi u kozmetičkom proizvodu nakon njegove proizvodnje. Činjenice: Postoji globalna strategija protiv stvaranja nitrozamina, koja se oslanja na kozmetičku regulativu i preporuke stručnih tela (1 i 2). Ova strategija pokriva sirovine (čija se čistoća kontroliše kako bi se ograničile nečistoće), proces proizvodnje, skladištenje i gotov proizvod. Odabir sastojaka sa malim potencijalom za nitrozaciju je takođe kritičan (2). Da bi se garantovala efikasnost ovih mera, nivoi nitrozamina se mere u sirovinama i u gotovom proizvodu. Da bi se ograničilo stvaranje nitrozamina, u formulaciju je moguće dodati i sastojke koji će sprečiti ovu reakciju. Kozmetička formulacija je rigorozna nauka sa mnogo ograničenja, što pitanje upravljanja nitrozaminima savršeno ilustruje. Zaključak: Formiranje nitrozamina je veoma dobro regulisano pitanje u proizvodnji kozmetičkih proizvoda, od sirovina do gotovih proizvoda. Sve mere predostrožnosti se preduzimaju kako bi se izbeglo njihovo formiranje. Izvori: (1) Mišljenje Evropskog naučnog komiteta za bezbednost potrošača (SCCS): SCCS/1458/11 – Mišljenje o nitrozaminima i sekundarnim aminima u kozmetičkim proizvodima; (2) COSMETICS EUROPE: Dokument sa tehničkim uputstvima za minimiziranje i određivanje nitrozamina u kozmetici, 2009

Pripada sledećim grupama supstanci

Konzervansi

Regulisanje kozmetike

Kozmetički sastojci podležu propisima. Imajte na umu da se van EU na kozmetičke sastojke mogu primeniti različiti propisi.

Razumevanje vaše kozmetike

Kako se kozmetika u Evropi održava bezbednom?

Strogi zakoni osiguravaju da kozmetika i proizvodi za ličnu negu koji se prodaju u Evropskoj uniji budu bezbedni za upotrebu. Kompanije, nacionalni i evropski regulatorni organi dele odgovornost za bezbednost kozmetičkih proizvoda.

Šta treba da znam o endokrinim disruptorima?

Za neke sastojke koji se koriste u kozmetičkim proizvodima se tvrdi da su „endokrini disruptori“ zato što imaju potencijal da oponašaju neka svojstva naših hormona. Samo zato što nešto ima potencijal da oponaša hormon ne znači da će poremetiti naš endokrini sistem. Mnoge supstance, uključujući prirodne, oponašaju hormone, ali se pokazalo da vrlo malo njih, a to su uglavnom moćni lekovi, izazivaju poremećaj endokrinog sistema. Rigorozne procene bezbednosti proizvoda od strane kvalifikovanih naučnih stručnjaka, koje su kompanije zakonski obavezne da sprovedu pokrivaju sve potencijalne rizike, uključujući i potencijalne endokrine poremećaje.

Da li je kozmetika testirana na životinjama? Ne!

U Evropskoj uniji je testiranje kozmetike na životinjama u potpunosti zabranjeno od 2013. Tokom poslednjih 30 godina, mnogo pre nego što je zabrana testiranja životinja stupila na snagu, industrija kozmetike i lične nege je ulagala u istraživanje i razvoj kako bi bila pionir u razvoju alternativa alatima za testiranje na životinjama u cilju procene bezbednosti kozmetičkih sastojaka i proizvoda.

Šta je sa alergenima u kozmetici?

Mnoge supstance, prirodne ili veštačke, imaju potencijal da izazovu alergijsku reakciju. Alergijska reakcija se javlja kada imuni sistem osobe reaguje na supstance koje su bezopasne za većinu ljudi. Supstanca koja izaziva alergijsku reakciju naziva se alergen. Kozmetički proizvodi i proizvodi za ličnu negu mogu da sadrže sastojke koji mogu biti alergeni za neke ljude. To ne znači da proizvod nije bezbedan za druge ljude.

Baza podataka

Kozmetika je ljudima važna i igra značajnu ulogu u našem svakodnevnom životu. Evropski potrošači u proseku koriste preko sedam različitih kozmetičkih proizvoda dnevno. A vi? Sasvim je prirodno da želite da saznate više o sastojcima u tim proizvodima.

U digitalnom svetu u kojem živimo, preplavljeni smo informacijama o kozmetici. Međutim, teško je znati koje su među njima pouzdane. COSMILE Europe je evropska baza podataka kozmetičkih sastojaka koja nudi pouzdane, proverene i naučno podržane informacije o skoro 30.000 sastojaka koji se koriste u kozmetici.

Ova baza podataka će vam pomoći da razumete zašto se određeni sastojci nalaze u vašim kozmetičkim proizvodima; koja svojstva imaju i još mnogo toga. Baza podataka je trenutno dostupna na četrnaest jezika, a uskoro će ih biti još.

Pretraži bazu podataka