Sastojak

METHYLISOTHIAZOLINONE

Naziv / opis

Metilizotiazolinon (MI, MIT), 2-metil-4-izotiazolin-3-on, 2-metil-2,3-dihidroizotiazol-3-on

Funkcija(e) ovog sastojka u kozmetičkim proizvodima

KONZERVANS

Štiti kozmetičke proizvode od mikrobnog kvarenja

Poreklo

Sintetički

Pojava u kozmetici

Razni proizvodi za ispiranje, takođe u kombinaciji sa metilhloroizotiazolinonom ili hlorometilizotiazolinonom (CMIT / MCI)

Pojava u drugim proizvodima

Boje, lepkovi i rashladna maziva, sredstva za čišćenje u domaćinstvu i industriji, kancelarijski materijal, maziva, sredstva za negu drveta i sredstva za tretman vode

Osnovne informacije o upotrebi u kozmetici

Konzervansi štite kozmetičke proizvode od mikrobnog kvarenja i stoga daju veliki doprinos zdravlju potrošača. Konzervansi su naročito potrebni u kozmetičkim formulacijama koje sadrže vodu, jer mikroorganizmi mogu kolonizirati i razmnožavati se u vodenom okruženju (proizvodi koji sadrže vodu). Kozmetički proizvodi često sadrži ne samo jedan konzervans, već mešavinu nekoliko konzervanasa koji istovremeno deluju protiv različitih bakterija, kvasaca ili plesni. Svaka od ovih supstanci je sveobuhvatno ispitana i procenjena joj je bezbednost (pojedinčano i u kombinaciji). Proizvođači uvek koriste samo najnižu moguću efikasnu koncentraciju u proizvodu kako bi se obezbedili optimalan rok trajanja i bezbedna primena.

Informacije o bezbednoj upotrebi

Metilizotiazolinon se koristi u kozmetičkim proizvodima za ispiranje do koncentracije od 15 ppm kao konzervans. Evropski naučni komitet za bezbednost potrošača (SCCS) ocenio je upotrebu metilizotiazolinona u proizvodima za ispiranje u svom mišljenju iz decembra 2015. na osnovu opsežnih naučnih podataka kao bezbednu. U skladu sa Uredbom EK o kozmetici (Uredba (EC) br. 1223/2009), koja se primenjuje na celokupno tržište EU, pod konzervansima se podrazumevaju supstance čija je isključiva ili pretežna namena da inhibiraju razvoj mikroorganizama u kozmetičkom proizvodu. Prilog V Uredbe definiše supstance koje se mogu koristiti kao konzervansi u kozmetičkim proizvodima. U ovoj takozvanoj pozitivnoj listi konzervanasa definisane su maksimalne koncentracije za upotrebu ovih supstanci u kozmetičkim proizvodima, kao i dozvoljene upotrebe. Konzervansi se ispituju u pogledu toksikološke bezbednosti pre njihovog odobrenja u Aneksu V i podvrgavaju se opsežnim testovima. Proizvođači moraju iscrpnim naučnim studijama da dokažu zdravstvenu sigurnost.

Zašto je supstanca predmet rasprave?

Metilizotiazolinon (MIT) i metilhloroizotiazolinon (MCIT) imaju senzibilizirajući potencijal, odnosno mogu izazvati alergiju. Činjenice: MIT i MCIT su naširoko korišćeni kao konzervansi u kozmetičkim proizvodima za zamenu nepravedno kritikovanih parabena. S obzirom na ponovno pojavljivanje slučajeva alergija po koži i podataka koji potvrđuju senzibilizirajući potencijal MIT-a i MCIT-a, predstavnici kozmetičke industrije na evropskom nivou preporučili su ograničavanje njihove upotrebe od 2013. (1). U tom kontekstu, industrija je sama odlučila da ograniči upotrebu MIT-a i upozorila naučne stručnjake o osnovama ove odluke. MIT i MCIT su sada zabranjeni u kozmetičkim proizvodima koji se zadržavaju na koži, a strogo su ograničeni u proizvodima koji se ispiraju (mnogo kraće vreme kontakta) (2, 3 i 4). Smatra se da je dozvoljena koncentracija u proizvodima za ispiranje dovoljno niska da se izbegne izazivanje alergija kod ljudi koji nisu osetljivi (5). Zaključak: Trenutna ograničenja upotrebe MIT-a i MCIT-a omogućavaju bezbednu upotrebu u kozmetičkim proizvodima koji se ispiraju u pogledu mogućeg izazivanja alergije kod osoba koje nisu alergične. Kao i kod svakog sastojka u kozmetičkom proizvodu, prisustvo MIT i/ili MCIT je naznačeno na pakovanju. Dakle, ljudi koji su već osetljivi na MIT ili MCIT mogu da izbegnu upotrebu kozmetičkih proizvoda koji ih sadrže. Izvori: (1) https://cosmeticseurope.eu/files/3614 /7634/5470/Recommendation_on_MIT.pdf (2) Uredba o kozmetičkim proizvodima (EZ) br. 1223/2009; Aneks V (3) Evropski naučni komitet za bezbednost potrošača (SCCS): SCCS/1521/13: https://ec.europa.eu/health/scientific_committees/consumer_safety/docs/sccs_o_145.pdf (4) Evropski naučni komitet za bezbednost potrošača (SCCS): SCCS/1557/15: https://ec.europa.eu/health/scientific_committees/consumer_safeti/docs/sccs_o_178.pdf (5) Pregled kozmetičkih sastojaka: Izmenjena procena bezbednosti metilizotiazolinona i metilhloroizotiazolinona koji se koriste u kozmetici, 2021: https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/34259066/

Dodatne informacije

Za razjašnjenje sumnje na kontaktnu alergiju ova supstanca se može rutinski testirati epikutanim testom kod dermatologa.

Pripada sledećim grupama supstanci

Konzervansi

Regulisanje kozmetike

Kozmetički sastojci podležu propisima. Imajte na umu da se van EU na kozmetičke sastojke mogu primeniti različiti propisi.

Razumevanje vaše kozmetike

Kako se kozmetika u Evropi održava bezbednom?

Strogi zakoni osiguravaju da kozmetika i proizvodi za ličnu negu koji se prodaju u Evropskoj uniji budu bezbedni za upotrebu. Kompanije, nacionalni i evropski regulatorni organi dele odgovornost za bezbednost kozmetičkih proizvoda.

Šta treba da znam o endokrinim disruptorima?

Za neke sastojke koji se koriste u kozmetičkim proizvodima se tvrdi da su „endokrini disruptori“ zato što imaju potencijal da oponašaju neka svojstva naših hormona. Samo zato što nešto ima potencijal da oponaša hormon ne znači da će poremetiti naš endokrini sistem. Mnoge supstance, uključujući prirodne, oponašaju hormone, ali se pokazalo da vrlo malo njih, a to su uglavnom moćni lekovi, izazivaju poremećaj endokrinog sistema. Rigorozne procene bezbednosti proizvoda od strane kvalifikovanih naučnih stručnjaka, koje su kompanije zakonski obavezne da sprovedu pokrivaju sve potencijalne rizike, uključujući i potencijalne endokrine poremećaje.

Da li je kozmetika testirana na životinjama? Ne!

U Evropskoj uniji je testiranje kozmetike na životinjama u potpunosti zabranjeno od 2013. Tokom poslednjih 30 godina, mnogo pre nego što je zabrana testiranja životinja stupila na snagu, industrija kozmetike i lične nege je ulagala u istraživanje i razvoj kako bi bila pionir u razvoju alternativa alatima za testiranje na životinjama u cilju procene bezbednosti kozmetičkih sastojaka i proizvoda.

Šta je sa alergenima u kozmetici?

Mnoge supstance, prirodne ili veštačke, imaju potencijal da izazovu alergijsku reakciju. Alergijska reakcija se javlja kada imuni sistem osobe reaguje na supstance koje su bezopasne za većinu ljudi. Supstanca koja izaziva alergijsku reakciju naziva se alergen. Kozmetički proizvodi i proizvodi za ličnu negu mogu da sadrže sastojke koji mogu biti alergeni za neke ljude. To ne znači da proizvod nije bezbedan za druge ljude.

Baza podataka

Kozmetika je ljudima važna i igra značajnu ulogu u našem svakodnevnom životu. Evropski potrošači u proseku koriste preko sedam različitih kozmetičkih proizvoda dnevno. A vi? Sasvim je prirodno da želite da saznate više o sastojcima u tim proizvodima.

U digitalnom svetu u kojem živimo, preplavljeni smo informacijama o kozmetici. Međutim, teško je znati koje su među njima pouzdane. COSMILE Europe je evropska baza podataka kozmetičkih sastojaka koja nudi pouzdane, proverene i naučno podržane informacije o skoro 30.000 sastojaka koji se koriste u kozmetici.

Ova baza podataka će vam pomoći da razumete zašto se određeni sastojci nalaze u vašim kozmetičkim proizvodima; koja svojstva imaju i još mnogo toga. Baza podataka je trenutno dostupna na četrnaest jezika, a uskoro će ih biti još.

Pretraži bazu podataka