Sastojak
METHYLPARABEN
Naziv / opis
Metilparaben, metil 4-hidroksibenzoat; 4-hidroksibenzojeva kiselina, metil estar
Funkcija(e) ovog sastojka u kozmetičkim proizvodima
KONZERVANS
Štiti kozmetičke proizvode od mikrobnog kvarenja
PARFIMIRAJUĆI
Deo parfemskih ulja i/ili aroma
Poreklo
Sintetički
Pojava u kozmetici
U proizvodima za negu i čišćenje kože kao što su emulzije, kreme, šamponi kao i u proizvodima za stilizovanje i mnogim drugim kozmetičkim proizvodima
Pojava u drugim proizvodima
Parabeni takođe produžavaju rok trajanja lekova i određenih namirnica (kao što su salate, riba ili majonez). Kao i svi konzervansi, oni štite od mikrobiloškog kvarenja i time osiguravaju bezbednost proizvoda za potrošača.
Osnovne informacije o upotrebi u kozmetici
Konzervansi štite kozmetičke proizvode od mikrobnog kvarenja i stoga daju veliki doprinos zdravlju potrošača. Konzervansi su naročito potrebni u kozmetičkim formulacijama koje sadrže vodu, jer mikroorganizmi mogu kolonizirati i razmnožavati se u vodenom okruženju (proizvodi koji sadrže vodu). Kozmetički proizvodi često sadrži ne samo jedan konzervans, već mešavinu nekoliko konzervanasa koji istovremeno deluju protiv različitih bakterija, kvasaca ili plesni. Svaka od ovih supstanci je sveobuhvatno ispitana i procenjena joj je bezbednost (pojedinčano i u kombinaciji). Proizvođači uvek koriste samo najnižu moguću efikasnu koncentraciju u proizvodu kako bi se obezbedili optimalan rok trajanja i bezbedna primena. Mirisi ili mešavine mirisa se u kozmetičkoj oblasti često nazivaju "parfemskim agensima" ili "parfemskim uljima". Na kozmetičkim proizvodima deklarisani su INCI nazivom "PARFUM". To su nerazređene pojedinačne supstance ili njihove mešavine koje potiču od prirodnih sirovina ili se mogu proizvesti (polu) sintetički. Oni su polazni materijali za proizvodnju parfema, parfemske vode, toaletne vode, kolonjske vode i drugih parfimiranih kozmetičkih proizvoda. Prosečan sadržaj mirisa u parfemu iznosi 15-30%, u parfemskoj vodi 10-14%, u toaletnoj vodi 6-9%, u kolonjskoj vodi 3-5%, kao i u kremama za kožu, šamponima, sprejevima za kosu i dezodoransima približno 0,2-1 % i približno 1-3% u dezodoransu u stikovima. Parfemska ulja obuhvataju eterična ulja, smole i apsolute. Izvori su, između ostalog, cveće, lišće i stabljika, plodovi i kore voća ili koreni biljaka; drveće, trava ili bilje, iglice, smole i balzami. Koriste se samo jedinjenja izdvojena iz prirodnih proizvoda kao što su aldehidi, ketoni, estri, alkoholi itd. (geraniol, citronelal, citral, eugenol, mentol), kao i polusintetički (citronelol, geranil acetat, jonon) i sintetički mirisi ( npr. feniletil alkohol i linalol). Mirisi životinjskog porekla kao što su mošus i ambra se retko koriste. Parabeni su soli i estri para-hidroksibenzojeve kiseline. Kao i srodna benzojeva kiselina, imaju antimikrobni i fungicidni efekat. Iz tog razloga neki estri se dodaju kozmetici već više od 80 godina kao konzervansi. U kozmetičkim proizvodima dozvoljeni su: parahidroksibenzojeva kiselina (paraben), metil paraben, etil paraben, propil paraben, butil paraben, kao i neke njihove natrijumove, kalijumove i kalcijumove soli. U prirodi se parabeni nalaze u mnogim biljkama kao što su krastavci, šargarepa, luk, trešnje, borovnice ili jagode.
Informacije o bezbednoj upotrebi
U skladu sa Uredbom EK o kozmetici (Uredba (EC) br. 1223/2009), koja se primenjuje na celokupno tržište EU, pod konzervansima se podrazumevaju supstance čija je isključiva ili pretežna namena da inhibiraju razvoj mikroorganizama u kozmetičkom proizvodu. Prilog V Uredbe definiše supstance koje se mogu koristiti kao konzervansi u kozmetičkim proizvodima. U ovoj takozvanoj pozitivnoj listi konzervanasa definisane su maksimalne koncentracije za upotrebu ovih supstanci u kozmetičkim proizvodima, kao i dozvoljene upotrebe. Konzervansi se ispituju u pogledu toksikološke bezbednosti pre njihovog odobrenja u Aneksu V i podvrgavaju se opsežnim testovima. Proizvođači moraju iscrpnim naučnim studijama da dokažu zdravstvenu sigurnost. Sa naučne tačke gledišta, parabeni su trenutno najbolje istraženi i najbezbedniji konzervansi na tržištu. BfR (Nemački savezni institut za procenu rizika) ih klasifikuje kao bezbedne. U 2010. SCCS je pregledao koncentracije pojedinačnih parabena u kozmetičkim proizvodima i ponovo potvrdio u maju 2013. da se parabeni mogu klasifikovati kao bezbedni u koncentraciji u kojoj se koriste u kozmetičkim proizvodima. Trenutna literatura dokazuje da su parabeni u alergološkom smislu posebno niskog alergenog potencijala među konzervansima. Postoje izveštaji o alergijama, ali ako ih povežemo sa učestalošću upotrebe (mnogi proizvodi na tržištu su konzervirani sa parabenima), parabeni se mogu označiti kao alergološki neupadljivi.
Veze ka naučnim recenzijama
Mišljenje SCCS-a (2021) o bezbednosti propilparabena
Mišljenje SCCS-a (2013) o bezbednosti propil i butil parabena
Dokument o stavu BfR-a (2011) o upotrebi parabena u kozmetičkim proizvodima
Mišljenje SCCS (2010) o bezbednosti parabena kao konzervansa u kozmetici
Zašto je supstanca predmet rasprave?
Sumnja se da je metilparaben endokrini disruptor. Činjenice: Metilparaben je procenjen od strane brojnih stručnih komiteta (evropski (1), američki (2), holandski (3)), ne samo u pogledu njegove upotrebe u kozmetici, već i u farmaceutskom i prehrambenom sektoru. Bezbednost upotrebe metilparabena u dozvoljenim koncentracijama je potvrđena. Dodatno, apsorpcija kože metilparabena je niska. Metilparaben je jedna od 28 supstanci za koje se sumnja da su endokrini disruptori koje evropski stručnjaci ponovo procenjuju kako bi analizirali sve nove dostupne podatke o njihovoj potencijalnoj endokrinoj aktivnosti. Utvrđeno je da metilparaben ima nisku estrogensku aktivnost in vitro (odnosi se na studije ili eksperimente sprovedene u neživotinjskim test sistemima, kao što su kulture ćelija, kulture tkiva ili bakterije) koja je znatno niža (više od 1000 puta) od aktivnosti fiziološkog referentnog hormona (estradiol). Rezultati in vivo (studije ili eksperimenti sprovedeni na netaknutim organizmima sisara) su neubedljivi, ali ne podržavaju sumnju da izaziva endokrini poremećaj. Treba napomenuti da su dovoljno osetljivi in vitro testovi identifikovali endokrinu aktivnost sastojaka soje (izoflavona), a da naučni i regulatorni stručnjaci nisu izrazili zabrinutost u pogledu bezbednosti kada je uzimanje hrane na bazi soje u pitanju. Zaključak: Metilparaben je priznat od strane raznih stručnih komisija kao bezbedan za upotrebu u koncentracijama dozvoljenim u kozmetičkim proizvodima. Ne smatra se endokrinim disruptorom prema definiciji SZO. Izvori: (1) Mišljenja Evropskog naučnog komiteta za bezbednost potrošača a. SCCP/0873/05; b. Prošireno mišljenje o parabenima, kozmetici ispod pazuha i raku dojke, SCCP/0874/05; c. SCCP/1017/06; d. SCCP/1183/08; e. SCCS/1348/10; f. „Pojašnjenje mišljenja SCCS/1348/10 u svetlu danske klauzule o merama zaštite koja zabranjuje upotrebu parabena u kozmetičkim proizvodima namenjenim deci mlađoj od tri godine“, SCCS/1446/11; g. SCCS/1514/13; (2) Pregled kozmetičkih sastojaka (CIR): Izmenjena procena bezbednosti parabena koji se koriste u kozmetici (2020); (3) Nacionalni institut za javno zdravlje i životnu sredinu (RIVM izveštaj 2017-0028): Izloženost i toksičnost metil-, etil- i propil parabena
Dodatne informacije
Za razjašnjenje sumnje na kontaktnu alergiju ova supstanca se može rutinski testirati epikutanim testom kod dermatologa.
Pripada sledećim grupama supstanci
Regulisanje kozmetike
Kozmetički sastojci podležu propisima. Imajte na umu da se van EU na kozmetičke sastojke mogu primeniti različiti propisi.