Sastojak

OCTOCRYLENE

Naziv / opis

Oktokrilen; 2-cijano-3,3-difenil-2-propenska kiselina, 2-etilheksil estar


Funkcija(e) ovog sastojka u kozmetičkim proizvodima

PARFIMIRAJUĆI

Deo parfemskih ulja i/ili aroma

STABILIZATOR SVETLA

Zaštita kozmetičkog proizvoda od uticaja svetlosti

UV APSORBER

Štiti kozmetički proizvod od oštećenja izazvanih UV svetlom

UV FILTER

Štiti kožu ili kosu od štetnog UV zračenja


Poreklo

Sintetički


Pojava u kozmetici

Kao UV filter u kremama za sunčanje i drugoj kozmetici sa UV zaštitom (proizvodi za negu, dekorativna kozmetika)


Osnovne informacije o upotrebi u kozmetici

Oktokrilen (INCI: OCTOCRILENE) je rastvorljivi organski UV-B filter. On apsorbuje UV-B zračenje od približno 280 do 320 nm. Maksimalna koncentracija oktokrilena je 10%. UV filteri smanjuju neželjene efekte UV zračenja na kožu i stoga su važna komponenta krema za sunčanje. Štiteći kožu od opasnog sunčevog zračenja, doprinose sprečavanju preranog starenja kože izazvanog svetlošću i raka kože. S tim u vezi pravi se razlika između rastvorljivih organskih UV filtera i onih na bazi mineralnih i/ili organskih pigmenata. Dok rastvorljivi organski UV filteri apsorbuju UV zračenje, pretvaraju ga u toplotu i formiraju nevidljivu zaštitu u gornjem sloju kože, UV filteri na bazi pigmenata reflektuju, rasipaju i apsorbuju sunčevo zračenje već na površini kože. Organski UV filteri apsorbuju energiju ultraljubičastog dela svetlosti u opsegu od približno 280 do 400 nm. Energija apsorbovanog fotona odgovara energiji koja je neophodna da se elektron u molekulu supstance koja je filter podigne sa niže na višu orbitu. Kada se elektron vrati na svoju prvobitnu orbitu, apsorbovana energija se ili odaje kao toplota ili kao zračenje duže talasne dužine i stoga postaje bezopasna. Organski UV filteri se razlikuju, između ostalog, po položaju apsorpcionog područja, fotostabilnosti, rastvorljivosti i kapacitetu prodiranja. U zavisnosti od talasne površine ultraljubičastog zračenja koje apsorbuje UV filter, pravi se razlika između UV-A, UV-B i širokopojasnih filtera. Mirisi ili mešavine mirisa se u kozmetičkoj oblasti često nazivaju "parfemskim agensima" ili "parfemskim uljima". Na kozmetičkim proizvodima deklarisani su INCI nazivom "PARFUM". To su nerazređene pojedinačne supstance ili njihove mešavine koje potiču od prirodnih sirovina ili se mogu proizvesti (polu) sintetički. Oni su polazni materijali za proizvodnju parfema, parfemske vode, toaletne vode, kolonjske vode i drugih parfimiranih kozmetičkih proizvoda. Prosečan sadržaj mirisa u parfemu iznosi 15-30%, u parfemskoj vodi 10-14%, u toaletnoj vodi 6-9%, u kolonjskoj vodi 3-5%, kao i u kremama za kožu, šamponima, sprejevima za kosu i dezodoransima približno 0,2-1 % i približno 1-3% u dezodoransu u stikovima. Parfemska ulja obuhvataju eterična ulja, smole i apsolute. Izvori su, između ostalog, cveće, lišće i stabljika, plodovi i kore voća ili koreni biljaka; drveće, trava ili bilje, iglice, smole i balzami. Koriste se samo jedinjenja izdvojena iz prirodnih proizvoda kao što su aldehidi, ketoni, estri, alkoholi itd. (geraniol, citronelal, citral, eugenol, mentol), kao i polusintetički (citronelol, geranil acetat, jonon) i sintetički mirisi ( npr. feniletil alkohol i linalol). Mirisi životinjskog porekla kao što su mošus i ambra se retko koriste.


Informacije o bezbednoj upotrebi

U skladu sa Uredbom o kozmetici EU [Uredba (EC) br. 1223/2009], koja se odnosi na celokupno tržište EU, UV filteri su definisani kao supstance koje su isključivo ili uglavnom namenjene zaštiti kože od određenog UV zračenja apsorbovanjem, reflektujući ili rasipajući UV zračenje. Prilog VI Uredbe definiše supstance koje se mogu koristiti u kozmetičkim proizvodima kao UV filteri. U ovoj takozvanoj pozitivnoj listi UV filtera propisane su maksimalne koncentracije za upotrebu ovih supstanci u kozmetičkim proizvodima i, po potrebi, definisani dodatni uslovi za upotrebu. Pre njihovog odobrenja u Aneksu VI, UV filteri se selektivno ispituju na toksikološku bezbednost i podvrgavaju se sveobuhvatnim testovima. Proizvođači opsežnim naučnim studijama moraju dokazati da su proizvodi zdravstveno bezbedni. Štaviše, ako je na osnovu novih naučnih saznanja potrebno, odobreni filteri se ponovo procenjuju, i u slučaju mogućih izraženih novih nalaza prilikom posmatranja tržišta, lista se u skladu sa tim ažurira.


Veze ka naučnim recenzijama

Mišljenje SCCS-a (2021) o bezbednosti kozmetičkog sastojka


Zašto je supstanca predmet rasprave?

Oktokrilen je optužen da izaziva alergije na koži ako postoji istovremeno izlaganje sunčevoj svetlosti (fotosenzibilizator). Takođe se sumnja da je endokrini disruptor i da zagađuje priobalne morske vode (u blizini plaža). Činjenice: U deceniji nakon 2000. godine, nekoliko slučajeva fotoalergijskog kontaktnog dermatitisa (kožne alergije povezane sa nanošenjem proizvoda na kožu i istovremenim izlaganjem sunčevoj svetlosti) pokrenulo je diskusiju koja ukazuje na to da je oktokrilen fotosenzibilizator. Istraživanja su otkrila da su ovi slučajevi povezani sa upotrebom antiinflamatornih gela (ketoprofena) na koži, za koje se zna da su fotosenzibilni (1). Od uvođenja mera informisanja zdravstvenih radnika i potrošača, nije zabeležen nijedan slučaj fotoalergije u vezi sa oktokrilenom. Jedna jedina studija ukazuje na umereni potencijal senzibilizacije. In vitro studije (tj. studije ili manipulacije sprovedene u veštačkoj laboratorijskoj sredini, na primer u epruveti) su pokazale uticaj na spermatozoide, ali su rezultati naknadno sprovedenih in vivo studija (koji se odnose na studije ili manipulacije sprovedene na živim organizmima) bili neubedljivo. Mora se napomenuti da su in vitro studije posebno pogodne za identifikaciju načina delovanja. S obzirom na trenutni nedostatak zrelih alternativnih metoda, relevantnost tako identifikovanog mehanizma delovanja za ceo organizam zahteva potvrdu in vivo studija. Evropski stručnjaci nisu potvrdili da se oktokrilen smatra zagađivačem priobalnih voda. Evropski stručnjaci su 2021. zaključili, na osnovu bezbednosne procene i uzimajući u obzir zabrinutost u vezi sa njegovim potencijalnim endokrinim poremećajima, da je oktokrilen bezbedan kao UV filter u koncentracijama dozvoljenim u kozmetičkim proizvodima (2). Zaključak: Upotreba okrilena je prepoznata kao bezbedna, posebno zato što je njegovo prodiranje u kožu zanemarljivo. Bezbednost upotrebe oktokrilena u koncentracijama dozvoljenim u kozmetičkim proizvodima potvrdio je Evropski naučni komitet za bezbednost potrošača, SCCS (2). Ova najnovija procena je takođe uzela u obzir navodni potencijal da izazove endokrini poremećaj. S obzirom na zdravstvene rizike povezane sa izlaganjem suncu (fotostarenje, rak kože), upotreba proizvoda za zaštitu od sunca i/ili odeće koja štiti od UV zračenja i dalje je neophodna. Izvori: (1) Francuska nacionalna agencija za bezbednost lekova i zdravstvenih proizvoda (ANSM / ek-AFSSAPS): 18.12.2009. gelovi koji sadrže ketoprofen: https://archiveansm.integra.fr/S-informer/Communikues-Communikues-Points-presse/Suspension-d-autorisation-de- mise-sur-le-marche-des-gels-contenant-du-ketoprofene-communikue (2) Naučni komitet za bezbednost potrošača: mišljenje SCCS/1627/21


Pripada sledećim grupama supstanci


Regulisanje kozmetike

Kozmetički sastojci podležu propisima. Imajte na umu da se van EU na kozmetičke sastojke mogu primeniti različiti propisi.

Razumevanje vaše kozmetike

Kako se kozmetika u Evropi održava bezbednom?

Strogi zakoni osiguravaju da kozmetika i proizvodi za ličnu negu koji se prodaju u Evropskoj uniji budu bezbedni za upotrebu. Kompanije, nacionalni i evropski regulatorni organi dele odgovornost za bezbednost kozmetičkih proizvoda.

read more

Šta treba da znam o endokrinim disruptorima?

Za neke sastojke koji se koriste u kozmetičkim proizvodima se tvrdi da su „endokrini disruptori“ zato što imaju potencijal da oponašaju neka svojstva naših hormona. Samo zato što nešto ima potencijal da oponaša hormon ne znači da će poremetiti naš endokrini sistem. Mnoge supstance, uključujući prirodne, oponašaju hormone, ali se pokazalo da vrlo malo njih, a to su uglavnom moćni lekovi, izazivaju poremećaj endokrinog sistema. Rigorozne procene bezbednosti proizvoda od strane kvalifikovanih naučnih stručnjaka, koje su kompanije zakonski obavezne da sprovedu pokrivaju sve potencijalne rizike, uključujući i potencijalne endokrine poremećaje.

read more

Da li je kozmetika testirana na životinjama? Ne!

U Evropskoj uniji je testiranje kozmetike na životinjama u potpunosti zabranjeno od 2013. Tokom poslednjih 30 godina, mnogo pre nego što je zabrana testiranja životinja stupila na snagu, industrija kozmetike i lične nege je ulagala u istraživanje i razvoj kako bi bila pionir u razvoju alternativa alatima za testiranje na životinjama u cilju procene bezbednosti kozmetičkih sastojaka i proizvoda.

read more

Šta je sa alergenima u kozmetici?

Mnoge supstance, prirodne ili veštačke, imaju potencijal da izazovu alergijsku reakciju. Alergijska reakcija se javlja kada imuni sistem osobe reaguje na supstance koje su bezopasne za većinu ljudi. Supstanca koja izaziva alergijsku reakciju naziva se alergen. Kozmetički proizvodi i proizvodi za ličnu negu mogu da sadrže sastojke koji mogu biti alergeni za neke ljude. To ne znači da proizvod nije bezbedan za druge ljude.

read more

Baza podataka

Kozmetika je ljudima važna i igra značajnu ulogu u našem svakodnevnom životu. Evropski potrošači u proseku koriste preko sedam različitih kozmetičkih proizvoda dnevno. A vi? Sasvim je prirodno da želite da saznate više o sastojcima u tim proizvodima.

U digitalnom svetu u kojem živimo, preplavljeni smo informacijama o kozmetici. Međutim, teško je znati koje su među njima pouzdane. COSMILE Europe je evropska baza podataka kozmetičkih sastojaka koja nudi pouzdane, proverene i naučno podržane informacije o skoro 30.000 sastojaka koji se koriste u kozmetici.

Ova baza podataka će vam pomoći da razumete zašto se određeni sastojci nalaze u vašim kozmetičkim proizvodima; koja svojstva imaju i još mnogo toga. Baza podataka je trenutno dostupna na četrnaest jezika, a uskoro će ih biti još.

Pretraži bazu podataka