Sastojak

SALICYLIC ACID

Naziv / opis

Salicilna kiselina, o-hidroksibenzojeva kiselina

Funkcija(e) ovog sastojka u kozmetičkim proizvodima

ANTISEBOREIČNO

Sprečava seboreju i/ili seboroični dermatitis ili ublažava njihove simptome; i/ili deluje protiv peruti

KERATOLITIČKO

Pomaže u uklanjanju slojeva mrtvih ćelija sa površine kože

KONDICIONIRANJE KOSE

Čini kosu lakom za češljanje, gipkom, mekom i sjajnom i/ili daje volumen

KONDICIONIRANJE KOŽE

Održava kožu u dobrom stanju

KONZERVANS

Štiti kozmetičke proizvode od mikrobnog kvarenja

MIRIS

Pojačava miris proizvoda i/ili parfImiše kožu

Poreklo

Biljni/sintetički

Pojava u kozmetici

Kao konzervans u raznim kozmetičkim proizvodima, kao aktivni sastojak u kozmetičkim pilinzima ili šamponima protiv peruti, itd.

Pojava u drugim proizvodima

Lekovi

Osnovne informacije o upotrebi u kozmetici

U hemijskom smislu salicilna kiselina je deo hidroksikarboksilnih kiselina jer sadrži karboksi i hidroksi grupu. U obliku svog metil estra javlja se u eteričnim uljima i kao fitohormon u raznim biljkama, gde služi kao sredstvo za zaštitu listova, cvetova i korena. Salicilna kiselina je dozvoljena kao konzervans do 0,5% u kozmetičkim proizvodima, ali ne i u proizvodima za decu mlađu od 3 godine. U kozmetičkom pilingu salicilna kiselina razgrađuje ćelijski zid stratum corneum. Ovo dovodi do ljuštenja mrtvih ćelija kože i otvaranja zapušenih pora, a samim tim i do ujednačenijeg tena. Konzervansi štite kozmetičke proizvode od mikrobnog kvarenja i stoga daju veliki doprinos zdravlju potrošača. Konzervansi su naročito potrebni u kozmetičkim formulacijama koje sadrže vodu, jer mikroorganizmi mogu kolonizirati i razmnožavati se u vodenom okruženju (proizvodi koji sadrže vodu). Kozmetički proizvodi često sadrži ne samo jedan konzervans, već mešavinu nekoliko konzervanasa koji istovremeno deluju protiv različitih bakterija, kvasaca ili plesni. Svaka od ovih supstanci je sveobuhvatno ispitana i procenjena joj je bezbednost (pojedinčano i u kombinaciji). Proizvođači uvek koriste samo najnižu moguću efikasnu koncentraciju u proizvodu kako bi se obezbedili optimalan rok trajanja i bezbedna primena. Mirisi ili mešavine mirisa se u kozmetičkoj oblasti često nazivaju "parfemskim agensima" ili "parfemskim uljima". Na kozmetičkim proizvodima deklarisani su INCI nazivom "PARFUM". To su nerazređene pojedinačne supstance ili njihove mešavine koje potiču od prirodnih sirovina ili se mogu proizvesti (polu) sintetički. Oni su polazni materijali za proizvodnju parfema, parfemske vode, toaletne vode, kolonjske vode i drugih parfimiranih kozmetičkih proizvoda. Prosečan sadržaj mirisa u parfemu iznosi 15-30%, u parfemskoj vodi 10-14%, u toaletnoj vodi 6-9%, u kolonjskoj vodi 3-5%, kao i u kremama za kožu, šamponima, sprejevima za kosu i dezodoransima približno 0,2-1 % i približno 1-3% u dezodoransu u stikovima. Parfemska ulja obuhvataju eterična ulja, smole i apsolute. Izvori su, između ostalog, cveće, lišće i stabljika, plodovi i kore voća ili koreni biljaka; drveće, trava ili bilje, iglice, smole i balzami. Koriste se samo jedinjenja izdvojena iz prirodnih proizvoda kao što su aldehidi, ketoni, estri, alkoholi itd. (geraniol, citronelal, citral, eugenol, mentol), kao i polusintetički (citronelol, geranil acetat, jonon) i sintetički mirisi ( npr. feniletil alkohol i linalol). Mirisi životinjskog porekla kao što su mošus i ambra se retko koriste.

Informacije o bezbednoj upotrebi

Ova supstanca je izričito odobrena i/ili podložna ograničenju kao rezultat unosa u Aneks III Uredbe o kozmetici EC nakon procene Naučnog komiteta za bezbednost potrošača Komisije EU (SCCS). Ograničenja se mogu odnositi npr. na kriterijume čistoće, maksimalnu koncentraciju ili ograničenja na određene kategorije proizvoda. U skladu sa uslovima koji su eventualno nametnuti Aneksom III, upotreba ove supstance u kozmetičkim proizvodima je bezbedna. U skladu sa Uredbom EK o kozmetici (Uredba (EC) br. 1223/2009), koja se primenjuje na celokupno tržište EU, pod konzervansima se podrazumevaju supstance čija je isključiva ili pretežna namena da inhibiraju razvoj mikroorganizama u kozmetičkom proizvodu. Prilog V Uredbe definiše supstance koje se mogu koristiti kao konzervansi u kozmetičkim proizvodima. U ovoj takozvanoj pozitivnoj listi konzervanasa definisane su maksimalne koncentracije za upotrebu ovih supstanci u kozmetičkim proizvodima, kao i dozvoljene upotrebe. Konzervansi se ispituju u pogledu toksikološke bezbednosti pre njihovog odobrenja u Aneksu V i podvrgavaju se opsežnim testovima. Proizvođači moraju iscrpnim naučnim studijama da dokažu zdravstvenu sigurnost.

Veze ka naučnim recenzijama

Mišljenje SCCS-a (2018) o bezbednosti salicilne kiseline

Zašto je supstanca predmet rasprave?

Sumnja se da je salicilna kiselina endokrini disruptor. Činjenice: Malo je podataka o potencijalu salicilne kiseline da poremeti endokrini sistem. Zaista, nedoumice oko njega proizašle su iz studija sprovedenih na molekulima iz iste porodice (salicilati ili čak acetilsalicilna kiselina, tj. aspirin). Evropska komisija je stoga pokrenula poziv za prikupljanje podataka kako bi razjasnila ovo pitanje. Bezbednost salicilne kiseline u kozmetičkim proizvodima procenili su evropski (1, 2) i američki (3) stručnjaci. Salicilna kiselina je priznata kao bezbedna u koncentracijama dozvoljenim u kozmetici (4). Poremećaj endokrinog sistema je nedavni koncept, koji objašnjava zašto postoji više in vitro podataka (koji se odnose na studije ili manipulacije sprovedene u veštačkom laboratorijskom okruženju, na primer u epruveti), koje je brže i lakše proizvesti nego in vivo podataka (5) (odnosi se na studije ili manipulacije sprovedene na živim organizmima). Uobičajeno je da in vivo podaci budu u suprotnosti sa in vitro podacima. Dobar primer je soja, koja sadrži molekule koji oponašaju estrogene, ali ne izazivaju nikakvu bolest kod ljudi. Zaključak: Evropski stručnjaci su potvrdili bezbednu upotrebu salicilne kiseline u koncentracijama dozvoljenim u kozmetičkim proizvodima (1). Da bi se garantovao visok nivo bezbednosti potrošača, koncentracije kojima se koristi salicilna kiselina su strogo regulisane i proizvodi koji sadrže ovaj sastojak ne smeju se koristiti kod dece mlađe od tri godine, niti se može naći u proizvodima za oralnu higijenu. Izvori: (1) Mišljenje Evropskog naučnog komiteta za bezbednost potrošača (SCCS), decembar 2018: Naučni komitet za bezbednost potrošača, mišljenje o salicilnoj kiselini, SCCS/1601/18: https://ec.europa.eu/health/sites/health/files/scientific_committees/ Consumer_safety/docs/sccs_o_223.pdf (2) Francuska agencija za hranu, životnu sredinu i zdravlje i bezbednost na radu (ANSES / ek-AFSSA-AFSSET): „Avis relatif a l'evaluation des substances inscrites au program de travail 2015 de l'Agence dans le cadre de la Strategie Nationale sur les perturbateurs endocriniens”/ Mišljenje o proceni supstanci uključenih u program rada Agencije za 2015. godinu u okviru Nacionalne strategije o endokrinim disruptorima (april 2016.)): https://vvv.anses.fr/fr/sistem/files/REACH2016RE0001.pdf (3) Pregled kozmetičkih sastojaka (CIR): Izmenjena procena bezbednosti salicilne kiseline i salicilata koji se koriste u kozmetici, 2019: https://vvv.cir-safety.org/sites/default/files/salici042019FAR.pdf (4) Uredba o kozmetici (EZ) br. 1223/2009; Aneks III / Uredba 2021/850 (5) Danski centar za endokrine disruptore: Spisak hemikalija koje ometaju rad endokrinog sistema, 2018: http://cend.dk/files/DK_ED-list-final_2018.pdf

Pripada sledećim grupama supstanci

Hidroksikiseline / Hidroksikarbonske kiseline

Konzervansi

Parfemi / Mirisi

Sastojci protiv peruti

Sastojci za negu kože

Sredstva za negu kose / Sredstva za kondicioniranje

Regulisanje kozmetike

Kozmetički sastojci podležu propisima. Imajte na umu da se van EU na kozmetičke sastojke mogu primeniti različiti propisi.

Razumevanje vaše kozmetike

Kako se kozmetika u Evropi održava bezbednom?

Strogi zakoni osiguravaju da kozmetika i proizvodi za ličnu negu koji se prodaju u Evropskoj uniji budu bezbedni za upotrebu. Kompanije, nacionalni i evropski regulatorni organi dele odgovornost za bezbednost kozmetičkih proizvoda.

Šta treba da znam o endokrinim disruptorima?

Za neke sastojke koji se koriste u kozmetičkim proizvodima se tvrdi da su „endokrini disruptori“ zato što imaju potencijal da oponašaju neka svojstva naših hormona. Samo zato što nešto ima potencijal da oponaša hormon ne znači da će poremetiti naš endokrini sistem. Mnoge supstance, uključujući prirodne, oponašaju hormone, ali se pokazalo da vrlo malo njih, a to su uglavnom moćni lekovi, izazivaju poremećaj endokrinog sistema. Rigorozne procene bezbednosti proizvoda od strane kvalifikovanih naučnih stručnjaka, koje su kompanije zakonski obavezne da sprovedu pokrivaju sve potencijalne rizike, uključujući i potencijalne endokrine poremećaje.

Da li je kozmetika testirana na životinjama? Ne!

U Evropskoj uniji je testiranje kozmetike na životinjama u potpunosti zabranjeno od 2013. Tokom poslednjih 30 godina, mnogo pre nego što je zabrana testiranja životinja stupila na snagu, industrija kozmetike i lične nege je ulagala u istraživanje i razvoj kako bi bila pionir u razvoju alternativa alatima za testiranje na životinjama u cilju procene bezbednosti kozmetičkih sastojaka i proizvoda.

Šta je sa alergenima u kozmetici?

Mnoge supstance, prirodne ili veštačke, imaju potencijal da izazovu alergijsku reakciju. Alergijska reakcija se javlja kada imuni sistem osobe reaguje na supstance koje su bezopasne za većinu ljudi. Supstanca koja izaziva alergijsku reakciju naziva se alergen. Kozmetički proizvodi i proizvodi za ličnu negu mogu da sadrže sastojke koji mogu biti alergeni za neke ljude. To ne znači da proizvod nije bezbedan za druge ljude.

Baza podataka

Kozmetika je ljudima važna i igra značajnu ulogu u našem svakodnevnom životu. Evropski potrošači u proseku koriste preko sedam različitih kozmetičkih proizvoda dnevno. A vi? Sasvim je prirodno da želite da saznate više o sastojcima u tim proizvodima.

U digitalnom svetu u kojem živimo, preplavljeni smo informacijama o kozmetici. Međutim, teško je znati koje su među njima pouzdane. COSMILE Europe je evropska baza podataka kozmetičkih sastojaka koja nudi pouzdane, proverene i naučno podržane informacije o skoro 30.000 sastojaka koji se koriste u kozmetici.

Ova baza podataka će vam pomoći da razumete zašto se određeni sastojci nalaze u vašim kozmetičkim proizvodima; koja svojstva imaju i još mnogo toga. Baza podataka je trenutno dostupna na četrnaest jezika, a uskoro će ih biti još.

Pretraži bazu podataka