Sastojak

TRICLOSAN

Naziv / opis

Triklosan; 5-hloro-2-(2,4-dihlorofenoksi)fenol


Funkcija(e) ovog sastojka u kozmetičkim proizvodima

ANTIMIKROBNO

Pomaže u kontroli rasta mikroorganizama (npr. bakterija i gljivica)

DEZODORANS

Smanjuje ili maskira neprijatne mirise tela

KONZERVANS

Štiti kozmetičke proizvode od mikrobnog kvarenja


Poreklo

Sintetički


Pojava u kozmetici

Aditivi za kupanje, dezodoransi, sapuni, šamponi


Pojava u drugim proizvodima

Lekovi za lečenje rana


Osnovne informacije o upotrebi u kozmetici

Triklosan je konzervans i pripada grupi hemijskih supstanci polihlorovanih fenoksi fenola; to je bela, kristalna čvrsta supstanca koja ima biocidna, antiseptička i trajna dezodorirajuća svojstva. Konzervansi štite kozmetičke proizvode od mikrobnog kvarenja i stoga daju veliki doprinos zdravlju potrošača. Konzervansi su naročito potrebni u kozmetičkim formulacijama koje sadrže vodu, jer mikroorganizmi mogu kolonizirati i razmnožavati se u vodenom okruženju (proizvodi koji sadrže vodu). Kozmetički proizvodi često sadrži ne samo jedan konzervans, već mešavinu nekoliko konzervanasa koji istovremeno deluju protiv različitih bakterija, kvasaca ili plesni. Svaka od ovih supstanci je sveobuhvatno ispitana i procenjena joj je bezbednost (pojedinčano i u kombinaciji). Proizvođači uvek koriste samo najnižu moguću efikasnu koncentraciju u proizvodu kako bi se obezbedili optimalan rok trajanja i bezbedna primena.


Informacije o bezbednoj upotrebi

Triklosan je odobren u okviru evropskog zakonodavstva kao konzervans u kozmetičkim proizvodima. Bezbednost triklosana je više puta verifikovana; na kraju 2011. godine od strane nezavisnog Naučnog komiteta za bezbednost potrošača Evropske komisije (SCCS), kako u pogledu bezbednosti primene za ljude, tako i u pogledu moguće rezistencije bakterija. SCCS zagovara upotrebu triklosana kao bezbednog i efikasnog aktivnog sastojka u kozmetičkim proizvodima. U svojoj novoj proceni iz 2011. godine SCCS je samo predložio neka dodatna ograničenja kako bi osigurao da se prednosti ovog antibakterijskog sredstva zadrže. Shodno tome, triklosan se može koristiti do 0,3% u pastama za zube, sapunima za ruke, proizvodima za kupanje i tuširanje, dezodoransima, puderima za lice i proizvodima za pokrivanje lica, kao i proizvodima za negu noktiju i do 0,2% u vodicama za usta. U skladu sa Uredbom EK o kozmetici (Uredba (EC) br. 1223/2009), koja se primenjuje na celokupno tržište EU, pod konzervansima se podrazumevaju supstance čija je isključiva ili pretežna namena da inhibiraju razvoj mikroorganizama u kozmetičkom proizvodu. Prilog V Uredbe definiše supstance koje se mogu koristiti kao konzervansi u kozmetičkim proizvodima. U ovoj takozvanoj pozitivnoj listi konzervanasa definisane su maksimalne koncentracije za upotrebu ovih supstanci u kozmetičkim proizvodima, kao i dozvoljene upotrebe. Konzervansi se ispituju u pogledu toksikološke bezbednosti pre njihovog odobrenja u Aneksu V i podvrgavaju se opsežnim testovima. Proizvođači moraju iscrpnim naučnim studijama da dokažu zdravstvenu sigurnost.


Zašto je supstanca predmet rasprave?

Za triklosan se sumnja da je endokrini disruptor i da povećava otpornost bakterija na antibiotike. Činjenice: Upotreba triklosana je ograničena na određene kategorije kozmetičkih proizvoda, a njegova koncentracija je ograničena. Apsorpcija putem kože je niska, posebno kada se koristi u proizvodima za ispiranje. Da bi se premašila doza bez efekta, trebalo bi da koristite 4 dezodoransa dnevno, svaki dan, ili 2 cela sapuna (za ženu od 57 kg, prosečna težina). In vitro studije pokazuju potencijal endokrinog poremećaja na estrogene, androgene i ciklus štitne žlezde. Međutim, efekat na hormonske receptore na ćelije u laboratorijskom okruženju nije sinonim za poremećaj endokrinog sistema u živom organizmu. Osim toga, in vivo studije su kontradiktorne, nisu ponovljive i, za ciklus štitne žlezde, nisu primenljive na ljude. Karakterizacija endokrinog poremećaja triklosana stoga nije potvrđena in vivo. Treba imati na umu da soja takođe ima ovakav efekat, a da nije zabranjena za upotrebu. Iako se čini da triklosan ima uticaj na otpornost bakterija na antibiotike in vitro, studije u okruženju nisu potvrdile bilo kakvo povećanje rezistencije. Zaključak: Njegova upotreba u kozmetičkim proizvodima, iako se smatra bezbednim za zdravlje ljudi u dozvoljenim koncentracijama, veoma je retka. Kao i kod svih konzervanasa, upotreba triklosana u kozmetičkim proizvodima je strogo regulisana. Iako su potrebne dalje studije, trenutni podaci ne potvrđuju efekat endokrinog poremećaja in vivo, niti bilo kakvo povećanje otpornosti bakterija u okruženju.


Dodatne informacije

Za razjašnjenje sumnje na kontaktnu alergiju ova supstanca se može rutinski testirati epikutanim testom kod dermatologa.


Pripada sledećim grupama supstanci


Regulisanje kozmetike

Kozmetički sastojci podležu propisima. Imajte na umu da se van EU na kozmetičke sastojke mogu primeniti različiti propisi.

Razumevanje vaše kozmetike

Kako se kozmetika u Evropi održava bezbednom?

Strogi zakoni osiguravaju da kozmetika i proizvodi za ličnu negu koji se prodaju u Evropskoj uniji budu bezbedni za upotrebu. Kompanije, nacionalni i evropski regulatorni organi dele odgovornost za bezbednost kozmetičkih proizvoda.

read more

Šta treba da znam o endokrinim disruptorima?

Za neke sastojke koji se koriste u kozmetičkim proizvodima se tvrdi da su „endokrini disruptori“ zato što imaju potencijal da oponašaju neka svojstva naših hormona. Samo zato što nešto ima potencijal da oponaša hormon ne znači da će poremetiti naš endokrini sistem. Mnoge supstance, uključujući prirodne, oponašaju hormone, ali se pokazalo da vrlo malo njih, a to su uglavnom moćni lekovi, izazivaju poremećaj endokrinog sistema. Rigorozne procene bezbednosti proizvoda od strane kvalifikovanih naučnih stručnjaka, koje su kompanije zakonski obavezne da sprovedu pokrivaju sve potencijalne rizike, uključujući i potencijalne endokrine poremećaje.

read more

Da li je kozmetika testirana na životinjama? Ne!

U Evropskoj uniji je testiranje kozmetike na životinjama u potpunosti zabranjeno od 2013. Tokom poslednjih 30 godina, mnogo pre nego što je zabrana testiranja životinja stupila na snagu, industrija kozmetike i lične nege je ulagala u istraživanje i razvoj kako bi bila pionir u razvoju alternativa alatima za testiranje na životinjama u cilju procene bezbednosti kozmetičkih sastojaka i proizvoda.

read more

Šta je sa alergenima u kozmetici?

Mnoge supstance, prirodne ili veštačke, imaju potencijal da izazovu alergijsku reakciju. Alergijska reakcija se javlja kada imuni sistem osobe reaguje na supstance koje su bezopasne za većinu ljudi. Supstanca koja izaziva alergijsku reakciju naziva se alergen. Kozmetički proizvodi i proizvodi za ličnu negu mogu da sadrže sastojke koji mogu biti alergeni za neke ljude. To ne znači da proizvod nije bezbedan za druge ljude.

read more

Baza podataka

Kozmetika je ljudima važna i igra značajnu ulogu u našem svakodnevnom životu. Evropski potrošači u proseku koriste preko sedam različitih kozmetičkih proizvoda dnevno. A vi? Sasvim je prirodno da želite da saznate više o sastojcima u tim proizvodima.

U digitalnom svetu u kojem živimo, preplavljeni smo informacijama o kozmetici. Međutim, teško je znati koje su među njima pouzdane. COSMILE Europe je evropska baza podataka kozmetičkih sastojaka koja nudi pouzdane, proverene i naučno podržane informacije o skoro 30.000 sastojaka koji se koriste u kozmetici.

Ova baza podataka će vam pomoći da razumete zašto se određeni sastojci nalaze u vašim kozmetičkim proizvodima; koja svojstva imaju i još mnogo toga. Baza podataka je trenutno dostupna na četrnaest jezika, a uskoro će ih biti još.

Pretraži bazu podataka